Globalna ekonomija ulazi u 2026. sa primetnim usporavanjem rasta. Svetska banka projektuje rast globalnog BDP-a od oko 2,5 odsto, što je najniži tempo još od velike finansijske krize 2008–2009. Za menadžere i preduzetnike, ovo je vreme introspekcije – da se preispita sve što je donedavno funkcionisalo „po inerciji” i da se pronađu novi načini da se očuva rast u uslovima usporavanja, pritiska i neizvesnosti. Upravo takva će, po svemu sudeći, biti 2026. godina – godina sporog rasta, skupljeg kapitala i promenjenog ponašanja potrošača, ali i godina u kojoj će se oblikovati sledeća generacija poslovnih lidera.

Predrag Petrović (Nebojša Babić)

Globalni izazovi: usporavanje, inflacija i nesigurnost

Globalna ekonomija ulazi u 2026. sa primetnim usporavanjem – Svetska banka predviđa rast globalnog BDP-a od oko 2,5 odsto, što označava produžen period „anemičnog rasta”. Evrozona slabi, a geopolitička neizvesnost i trgovinske barijere dodatno prigušuju izvoznu tražnju regiona.

Inflacija, iako niža nego u vrhuncu 2022–2023, i dalje ostaje iznad ciljeva centralnih banaka. Visoke kamate i rast ulaznih troškova nastavljaju da vrše pritisak na profitne marže. U pozadini, ratni i trgovinski sukobi urušavaju poverenje tržišta – mnoge zemlje formalno nisu u recesiji, ali je „osećaj recesije” prisutan: potrošači su veoma oprezni, a kompanije odlažu investicije.

„Tiha recesija” u Srbiji

Srpska privreda formalno raste, ali je stagnacija prisutna u mnogim granama biznisa. Kupovna moć oslabila je pod teretom višegodišnje inflacije, a potrošači biraju štednju umesto trošenja. Maloprodaja i ugostiteljstvo beleže pad prometa, dok neizvesnost i društvene tenzije dodatno potiskuju domaću potražnju. Politički potresi krajem 2024. i početkom 2025. dodatno su pogoršali klimu – masovni protesti i ostavka predsednika Vlade uneli su nepoverenje investitora. Direktne strane investicije pale su čak 67 odsto u prvih pet meseci 2025, što jasno signalizira zadršku kapitala. Rast BDP-a je usporio na dva odsto u prvim kvartalima 2025, a „tiha recesija” postaje nova realnost: formalno nema kolapsa, ali se poverenje i optimizam tope. Privreda funkcioniše, ali sa „zategnutom ručnom”.

Prilike u krizi: digitalna transformacija i održive inovacije

Krize često ubrzavaju promene koje bi inače trajale godinama. Najagilnije kompanije upravo sada investiraju u digitalizaciju i održivost – ne da bi preživele, već da bi izašle jače. Digitalna transformacija više nije luksuz, nego uslov opstanka. Automatizacija i AI smanjuju troškove, unapređuju efikasnost i omogućavaju bolje razumevanje kupaca. Posebno je važna hiperpersonalizacija: potrošači očekuju da brendovi razumeju njihove potrebe, a kompanije koje primenjuju personalizovani pristup ostvaruju znatno brži rast prihoda. U Srbiji i regionu to znači uvođenje Customer Data Platform sistema, pametnih četbotova i automatizovanih marketinških kampanja.

Istovremeno, prelazak na održive modele poslovanja postaje ključan izvor konkurentske prednosti. ESG standardi više nisu samo imidž, već preduslov pristupa kapitalu. Investitori sve više favorizuju kompanije koje smanjuju emisije i ulažu u zelene inovacije – od solarne energije i reciklaže do cirkularne ekonomije. Održivost danas donosi niže troškove i veću otpornost sutra. Zanimljiv odgovor na pad potrošnje jeste i potencijalna „pretplatna ekonomija” – prelazak sa jednokratne kupovine na dugoročne odnose s kupcima. Pretplate donose stabilne prihode i lojalnost, a uz pomoć AI-ja mogu biti visoko personalizovane. Telekomunikacije, auto-dileri i mediji u regionu već primenjuju ovaj model, a prostor za širenje postoji u gotovo svakoj industriji.

Strategije za lidere 2026. godine

1. Fokusirajte se na suštinu

U krizi je ključno izabrati od dve do tri prioritetne oblasti i usmeriti resurse tamo gde donose najveći povrat. Jasno predstavite timovima zašto su ti prioriteti ključni – transparentnost i zajednički fokus jačaju otpornost organizacije.

2. Negujte otvorenu komunikaciju

Strah se širi u tišini. Redovno informišite zaposlene o realnom stanju kompanije i podstičite ih da predlažu ideje za efikasnost i nove prilike. U neizvesnim vremenima poverenje i angažovanost zaposlenih postaju najveći kapital.

3. Budite agilni

Ako se tržište menja, menjajte se i vi. Usporavanje u EU može se nadomestiti novim tržištima – Bliskim istokom, Azijom, Afrikom. Pratite nove potrebe potrošača i pravite brze, ali promišljene zaokrete. Kriza nagrađuje one koji deluju, a ne one koji čekaju.

4. Inovirajte modele i jačajte ESG profil

Pretplatni modeli, „as-a-service” koncepti i održive inicijative mogu otvoriti nova tržišta i izvore finansiranja. Investitori traže firme koje spajaju profit i odgovornost – pozicionirajte se kao deo tog talasa.

5. Podignite nivo usluge

Neophodno je da lideri rade na stalnom podizanju nivoa usluge – jer upravo izvanrednost u korisničkom iskustvu može biti najmoćniji alat za zadržavanje postojećih i privlačenje novih klijenata. U vremenu kada su resursi ograničeni, kvalitet usluge postaje nova valuta lojalnosti i diferencijacije.

Godina 2026. donosi izazove koji će testirati otpornost, ali i otvoriti prostor za redefinisanje poslovnih modela i liderstva. Srbija i region ulaze u zonu tihe recesije, ali to ne mora značiti stagnaciju. Naprotiv, za one koji umeju da čitaju promene i da ih pretvore u prilike – ovo može biti period tihe, ali odlučne strateške ofanzive. Ključ uspeha leži u balansu realizma i optimizma: razumno sagledati rizike, ali hrabro investirati u ljude, tehnologije i ideje koje nose budućnost. Kriza će proći, ali kompanije koje danas pokažu viziju, agilnost i doslednost u vrednostima biće te koje će sutra predvoditi novi talas rasta i inovacija.