Italija će „isisati“ struju sa Zapadnog Balkana
Italija bi mogla u potpunosti da ostavi bez struje zemlje Zapadnog Balkana ako se realizuju brojni sporazumi o izgradnji hidroelektrana na rekama u regionu i o izgradnji podvodnog kabla od Tivta do Italije.
U izveštaju Mreže za nadzor banaka Benkvoč (Bankwatch Network) koja okuplja evropske ekološke organizacije navodi se da su sporazumi u mnogo čemu kontroverzni i u suprotnosti sa zakonima EU. Ova organizacija procenjuje da bi Italija generalno gledano imala veću finansijsku korist od uvoza jeftine energije, dok italijanske firme ne bi morale da plaćaju naknade za emisiju štetnih gasova sve dok se „prljava energija“ proizvodi u zemljama Balkana koje nisu članice EU.
Izveštaj je objavljen 19. jula pod nazivom „Partnerstvo nejednakih“. Benkvoč se zalaže da banke odobravaju novac za ekološki održive projekte. Organizacija se finansira najviše uz pomoć projekata Evropske komisije, evropskih vlada i fondacija.
Italija ima velike planove o uvozu električne energije iz jugoistočne Evrope, i za to dobija podršku od Evropske komisije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Dok zagovornici takvih ugovora širom južne Evrope tvrde da je to odličan način da se povećaju prihodi od prodaje energije, nevladine organizacije i nezavisni mediji su manje oduševljeni pozivajući se na ugrožavanje životne sredine, neregularnosti u sklopljenim ugovorima i nemogućnost zemalja u regionu da zadovolje svoje potrebe za energijom iz obnovljivih izvora i smanje emisiju CO2.
Italija nije jedina koja namerava da uvozi energiju iz jugoistočne Evrope. Gotovo sve zemlje u tom regionu su pokazale nameru da izvoze energiju i u Grčku ili zemlje centralne Evrope. Međutim slučaj Italije trenutno privlači pažnju kako zbog izgradnje neophodne infrastrukture tako i netransparentnosti ugovora o izvozu struje u tu članicu EU.
Prema ciljevima EU, do 2020, udeo korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji Italije trebalo bi da iznosi 17%. Zaključno sa 2009, taj procenat je bio samo 8,9%, navodi se u izveštaju. Taj cilj Italija planira da ostravi i uvozom 6.000 gigavat-časova (GWh) struje iz Crne Gore i država povezanih sa crnogorskom mrežom počev od 2016, uvozom 3.000 GWh iz Albanije takođe od 2016, a dve godine kasnije bi trebalo da počne uvoz 600 GWh iz Tunisa.
Dok željeni nivo energije dobijene iz obnovljivih izvora ne deluje mnogo u slučaju Italije, za male zemlje jugoistočne Evrope pomenute brojke su ogromne.
U izveštaju se podvlači da je Albanija 2009. proizvela samo 5.300 GWh električne energije, što znači da Italija planira da iz te zemlje uveze dve trećine proizvodnje. Ti podaci postaju još alarmantniji kada se zna da je Albanija zavisna od uvoza struje, a da je 2009. čak bila „dobra godina“ kad je reč o proizvodnji struje u toj zemlji.
