Kupcima stanova 500 miliona dinara
Nova Vlada Srbije nastaviće programe subvencionisanih stambenih kredita i masovne stanogradnje.
Rebalansom budžeta, koji se očekuje krajem septembra, nastaviće se program subvencionisanih stambenih kredita. Kako Novosti nezvanično saznaju, za pomoć građanima u kupovini kvadrata biće obezbeđeno dodatnih 500 miliona dinara.
Prema tvrdnjama Gorana Rodića, sekretara Udruženja za građevinarstvo PKS, već ima najava da će se nastaviti i program podrške stanogradnji – kroz „državnu“ gradnju oko 5.000 stanova širom Srbije.
U agencijama za promet nekretnina tvrde da se zastoj u odobravanju subvencionisanih stambenih kredita ne odražava, u znatnoj meri, na tržište nekretnina, jer se ta pomoć države uglavnom usmeravala na kvadrate koje gradi Građevinska direkcija Srbije. Da je to zaista i tako, najbolje govori podatak da i posle potrošenih 1,7 milijardi dinara za ove subvencije nije stala prodaja nekretnina. Ali broj kupoprodaja je i dalje više nego skroman u odnosu na period pre krize.
„Prema najavama, novi stanovi iz državnog programa masovne stanogradnje trebalo bi da se zidaju u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, a najverovatnije i u Beogradu. Kao građevinari predložićemo Vladi Srbije da veliki potencijal u nekretninama, koji je neiskorišćen, stavi u funkciju prodajom ili iznajmljivanjem. Prema procenama, vrednost državnih nekretnina je oko 180 milijardi evra, a bar 30 odsto bi u ovom trenutku moglo da bude u funkciji. Sa takvim potencijalom zaista nema potrebe da država uzima skupe zajmove, već novac od izdatih ili prodatih nekretnina može da uloži u infrastrukturu, stambenu izgradnju i energetiku. Za svaki dinar, koji država uloži u opravdane investicije vraća joj se najmanje 1,2 dinara, što je zarada od 20 odsto. To je naš predlog budućoj vladi u okviru paketa mera za izlazak zemlje iz krize, kaže Rodić.
Rodić kaže da investitore najviše zanimaju lokacije, koje su infrastrukturno povezane sa koridorima, a to su Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo, Prokuplje, Vršac, Pančevo. Kada država reši da imovinu stavi u funkciju, navodi Rodić, investitora će biti, naravno pod uslovom da se potrebna dokumentacija, dozvole i ostali papiri svedu na razumnu meru, bez ucenjivanja i korupcije, što je u proteklom periodu oteralo značajan broj investitora.
Osim u Beogradu i simbolično u Novom Sadu i drugim većim gradovima, novogradnja je praktično zamrla. Cene stanova se kreću u Beogradu od 750 do 1.700 evra po kvadratu, a na atraktivnim lokacijama premašuju cenu od 2.000 evra.
„Kupaca za novogradnju, posebno iz paketa gde je država investitor, ima. Isto tako i za manje objekte koji se rade u drugoj i trećoj zoni ima zainteresovanih, ali samo zato što je izgradnja stanova svedena na onu količinu za koju kupci postoje. U poslednjih mesec dana pokrenuli su se i privatni investitori, naročito u onim delovima grada gde su završeni regulacioni planovi, tako da se očekuje malo bolja ponuda stanova na Čukarici, Novom Beogradu i Voždovcu. Ali to je sve simboličan broj, koja na nivou celog Beograda ne prelazi 1.300 stanova“, ističe Rodić.
