Šest stvari o kojima najstarija deca pričaju na terapiji: „Nose posebne terete“
Biti „jako nezavisan“, „ambiciozan“, „odgovoran“ i „brižan“ epiteti su koji se često pripisuju najstarijoj deci u porodici.
Od malih nogu preuzimaju brigu o mlađoj braći i sestrama, dok ih istovremeno odgajaju roditelji koji i sami tek uče roditeljstvo. Ova kombinacija stvara iskustva koja oblikuju ličnost za ceo život, a često postaju i predmet psihoterapije.
Uzori i dinamika u porodici
„Kada se rodi najstarije dete, ono je okruženo isključivo odraslima koji služe kao uzori“, objašnjava Aparna Sagaram, licencirani bračni i porodični terapeut. Mlađa braća i sestre, dodaje, imaju dodatni uzor kod starije dece, zbog čega su često opuštenija i bezbrižnija. Upravo ta razlika, u kombinaciji sa pritiscima prvorođenih, stvara specifične izazove.
Perfekcionizam kao nasleđe vaspitanja
Roditelji sa prvim detetom prolaze kroz put pun pokušaja i grešaka, što često dovodi do strožeg roditeljskog stila i visokih očekivanja. „Kako se ovo prevodi za najstarije dete? Oni odrastaju sa osećanjem da moraju da ispune visoka očekivanja. Mnogo puta to stvara ličnost ‘Tip A’ i vodi ka perfekcionizmu“, objašnjava Altereza Klark, licencirani klinički socijalni radnik, piše HuffPost.
Dodaje da klijentima pomaže da shvate vezu između vaspitanja i samokritike: „Ako ne uspeju na način na koji su ih roditelji podsticali, postaju veoma, veoma strogi prema sebi.
Sindrom uljeza
Težnja ka savršenstvu i stalna samokritičnost često dovode do osećaja da uspeh nije zaslužen. „Kada prvorođenčad postignu uspeh, često osećaju da to ne zaslužuju zbog te oštre samokritičke analize… zbog strogog vaspitanja ili očekivanja koje su njihovi roditelji imali prema njima“, objašnjava Klark. Ovaj fenomen je poznat kao sindrom uljeza, a posebno je izražen kod veoma uspešnih ljudi.
Roditeljstvo
Mnoga prvorođena deca rano doživljavaju roditeljstvo, situaciju u kojoj preuzimaju odgovornosti odraslih. „Briga o mlađoj braći i sestrama, pripremanje njihovih obroka, uspavljivanje, staranje o njima“, kaže Sagaram.
Klark napominje da je to očekivano ponašanje u nekim kulturama, ali posledice ostaju iste: deca odrastaju u teškoj situaciji da pronađu prostor za opuštanje i stalno osećaju potrebu da budu staratelji.
Ljubomora i osećaj nepravde
Najstarija deca često osećaju da su „utabala put“ mlađima, koji uživaju u lakšim pravilima i više slobode. Ovo, kako ističu Sagaram i Klark, može da dovede do ljubomore i ogorčenosti. Prvorođeni ponekad imaju utisak da je njihov tretman bio oštriji i nepravedniji.
Poteškoće u traženju pomoći
„Najstarija braća i sestre osećaju se kao da ne mogu da se oslone na druge za podršku ili misle da moraju sve sami da shvate“, kaže Sagaram. On dodaje da je važno naučiti da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti.
Klark naglašava da, uprkos uspešnom spoljašnjem imidžu, najstarija deca često kriju svoja prava osećanja jer nailaze na komentare poput: „Ali dobro zarađuješ, zašto si uznemiren?“.
U zaključku, stručnjaci se slažu da terapija pomaže u suočavanju sa traumama iz detinjstva, prepoznavanju štetnih obrazaca i izgradnji zdravih odnosa – kako sa samim sobom, tako i sa drugima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZlife/Huff Post
Foto: Unsplash/Vitolda Klein
