Mandela efekat – jedna od najvećih misterija našeg uma
Da li se sećaš da je Pikaču imao crni vrh na repu? Ili da je rečenica iz „Ratova zvezda“ glasila: „Luke, I am your father“? Ako si klimnuo glavom – prevarila te je sopstvena memorija. Dobrodošao u svet Mandela efekta.
Ovaj fenomen dobio je ime po Nelsonu Mandeli, jer je veliki broj ljudi širom sveta bio uveren da je umro u zatvoru osamdesetih godina, iako je zapravo pušten 1990, a preminuo tek 2013. godine. Internet je ubrzo prepoznao obrazac – postoje čitavi događaji, rečenice i detalji koje „svi pamtimo“, ali koji zapravo nikada nisu postojali.
Zašto se to dešava?
Naš mozak je sjajan u skladištenju informacija, ali nije baš savršen u arhiviranju. Pamćenje nije poput hard diska – ono se rekonstruiše svaki put kada mu pristupimo. U tom procesu, detalji se lako zamene, izmeste ili potpuno izmisle. Kada isti pogrešan detalj deli veliki broj ljudi, dobija se Mandela efekat.
Neki od najpoznatijih primera uključuju:
Čovečuljak iz Monopola – mnogi ga se sećaju sa monoklom, iako ga nikada nije imao.
Logo „Fruit of the Loom“ – pola sveta pamti korpu iza voća, ali takva verzija logotipa nikada nije postojala.
Rečenica iz „Snežane“ – nije „Mirror, mirror on the wall“, već „Magic mirror on the wall“.
Pokémon Pikachu – nikad nije imao crni vrh na repu, iako je većini tako ostalo u glavi.
Zanimljivo je da Mandela efekat ne nastaje samo iz nepažnje. Psiholozi ga povezuju sa kolektivnim sećanjima, kulturom i načinom na koji prerađujemo informacije. Kada filmovi, reklame ili čak društvene mreže ponove pogrešnu verziju dovoljno puta, naš mozak je prihvata kao istinu.
Naravno, Internet je od ovog fenomena napravio teren za teorije zavere. Neki tvrde da Mandela efekat dokazuje postojanje paralelnih univerzuma – jer se „sećamo“ onoga što se dogodilo u nekoj drugoj dimenziji. Realnije objašnjenje je ipak da je naš mozak sklon greškama, a društvo sklono prepričavanju.
Zašto je ovaj fenomen zanimljiv?
Mandela efekat nas podseća da ne možemo uvek verovati sopstvenom pamćenju, a još manje kolektivnom sećanju. A opet, u tome i leži šarm – otkriva koliko smo svi, uprkos razlikama, skloni istim malim iluzijama.
Pa sledeći put kada se zakuneš da znaš kako je išla neka filmska replika ili koji je logo krasio tvoje detinjstvo – možda vredi da proveriš dva puta. Jer, nije isključeno da je i tvoj mozak upao u zamku Mandeline iluzije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
