Kakvo je stanje na neurohirurgiji
Klinika za neurohirurgiju KCS-a jedina je ustanova u Srbiji u kojoj se izvode najteže operacije na mozgu i kičmenoj moždini i zbrinjavaju pacijenti iz cele Srbije. Uprkos tome na Odeljenju intenzivne nege čak ni trećina kreveta nema neophodnu aparaturu za lečenje i oporavak najtežih bolesnika.
Svake godine u Klinici za neurohirurgiju KCS pregleda se više od 1000 dece. Samo prošle godine ovde ih je operisano preko 150 od najtežih oboljenja, od novorodjenčeta do petneastogodišnjaka.
„To su operacije prvo tumora mozga raznih lokalizacija, tumora kičmene mozdine, zatim hidrocefalus kao jedan poseban entitet, urođene anomalije kod dece koje su nažalost jako česte, pogotovo posle svih ovih zbivanja na našim prostorima koja su se dogodila“, kaže Radovan Mijalčić, neurohirurg.
„Nema strasnijeg trenutka ni za lekara ni za rodbinu, prvenstveno roditelje kad im kazete da dete ima tumor mozga“.
U borbi za život mališana, hirurzi nekada izvode i više operacija. U pitanju su najsloženiji zahvati koji mogu da traju i po 12 sati. Ali to je tek početak borbe
„Ništa to ne znači, ma kako maestralno izvedena operacija, ma kako to prošlo kako treba i po knjigama i po pravilima naše struke, ako to sve zaista prođe idealno, ako to dete kasnije tokom postoperativnog toka, oporavka nema adekvatnu negu, nema adekvatan monitoring, nema adekvatne lekove“, kaže dr Mijalčić.
Nažalost, u Intenzivnoj nezi jedine ustanove ovakvog tipa u Srbiji od postojecih 20 kreveta samo njih 6 ima osnovni prateći monitoring, ali je i on nepotpun i zastareo.
„Imamo trenutno 6 mehaničkih ventilatora i 6 monitora koji su dosta stari i koji nažalost ne rade svi potpuno pošto se teško popravljaju jer bi zbog godina po nkim standardima trebalo da budu i otpisani“, kaže Mladen Dostanić, anesteziolog.
Poseban problem je nedostatak neophodnih aparata za mehaničku ventilaciju, „naročito kad se radi o složenim neurohirurškim intervencijama, pogotovo onim u lobanjskoj jami u blizini moždanog stabla gde može da bude kompromitovano disanje, kao i kod pacijenata koji su u teškom stanju i treba im hiperventilacija“.
Prostor intenzivne nege renoviran je posle više decenija, ali neophodna oprema nije nabavljena. Nedostaju i aspitarori, posebno pokretni električni aspiratori jer se u ovoj ustanovi često operiše i više pacijenata nego što intenzivna nega može da primi.
