Od treme do samopouzdanja: Kako savladati javni nastup na engleskom jeziku
Javni nastup je sam po sebi izazovan, a kada tome dodamo i činjenicu da govorimo na stranom jeziku, izazov postaje još veći. Engleski je danas neizostavan u poslovnom i akademskom okruženju, pa se sve češće susrećemo sa situacijama u kojima treba da prezentujemo ideju, održimo govor ili učestvujemo u panelu upravo na ovom jeziku. Dobra priprema, razumevanje publike i samopouzdanje ključni su faktori koji mogu da naprave razliku između prosečnog i upečatljivog nastupa.
Nevena (Mićović) Atlagić, MA profesor engleskog jezika, jezički kouč i praktičar koučing psihologije, osnivačica je koučing centra za poslovnu komunikaciju i javni nastup na engleskom jeziku – Mindlish. Pričali smo sa njom o problemima sa kojima se suočavamo u javnom nastupu kada govorimo na jeziku koji nam nije maternji. Mnogi ljudi se osećaju nesigurno kada treba da govore engleski u profesionalnom okruženju – čak i kada imaju solidno znanje jezika. Pitali smo Nevenu šta su, po njenom iskustvu,, najčešće psihološke blokade koje stoje između znanja jezika i javnog nastupa na istom.
„Rekla bih konstantno stavljanje znaka jednakosti između sposobnosti da govorimo jezik bez greške i naše stručnosti (npr. ako pogrešim dok prezentujem na engleskom, to znači da nisam dobar u svom poslu), čime to više nije samo strah od greške na stranom jeziku, već strah od neuspeha, a može se reći i egzistencijalni strah (ako nisam dobar stručnjak, izgubiću posao ili neću proći ovaj intervju). Osim toga, kod nas na Balkanu, tu je i perfekcionizam (kako usmeren prema sebi tako i prema okruženju – ako nije savršeno, bolje da ćutim jer ko zna šta će drugi pomisliti o meni), potreba za dokazivanjem u poslovnom okruženju (engleski je danas status simbol), kao i pogrešan stav prema greškama koji smo izgradili kroz školovanje (tako što smo nižim ocenama kažnjavani kada bismo pogrešili na testu iz engleskog)“, počinje priču o ovoj temi Nevena Mićović Atlagić.
Nevena Mićović atlagić, Foto: Irina Bordovskaya
U čemu je stvarno problem?
Ljudi često veruju da im je „problem gramatika“ ili „siromašan vokabular“.
„Ljudi vide samo gornji deo ledenog brega, onaj iznad nivoa mora. Korišćenje engleskog u poslovnom okruženju je mnogo više od poznavanja gramatike i vokabulara, dobrog akcenta i razumevanja jer naše znanje jezika nije isto što i sloboda da ga koristimo. Da bismo imali tu slobodu, potrebno je raditi i na onim faktorima koji su ‘ispod nivoa mora’, koji se ne vide, ali su u nekim situacijama i od presudnog značaja. To su naša uverenja, način razmišljanja, identitet, strahovi i emocije“, priča naša sagovornica..
Nevena nam je objasnila kako izgleda priprema za javni nastup na engleskom jeziku kada je pristup zasnovan na koučingu i psihološkom razumevanju, a ne samo na učenju fraza i prezentacija.
„Ono što je cilj svakog koučing procesa u ovom slučaju jeste izlaganje i učenje iz iskustva. Ako želite da unapredite veštine prezentovanja na engleskom, vi morate da prezentujete na engleskom. Problem je što mnogi od straha ne kreiraju to iskustvo. Koučing rešava upravo taj problem pa se pored rada na jeziku, na koučing sesijama bavimo faktorima ‘ispod nivoa mora’ u cilju unapredjenja onoga što se vidi i čuje spollja (kada neko govori)“, priča Mićović Atlagić.
Foto: Irina Bordovskaya
Jezička, emotivna i kognitivna blokada
Ona ističe da je najpre potrebno da osvestimo da li pored jezika, postoji još neka vrsta blokade (emotivna ili kognitivna).
„Koučing pristup može podrazumevati rad na otklanjanju tih blokada i ispravljanje misaonih grešaka (kognitivnih distorzija) koje često nesvesno govornike čine nesigurnim, izgradnju novog identiteta i sistema podrške (kognitivni deo), a onda i eksperimentisanje i stvaranje iskustva (bihejvioralni deo) kroz vežbanje u realnim kontekstima. Konkretno, mi to radimo kroz Learn Beyond the Classroom koncept – simulaciju realnih dogadjaja gde naši klijenti mogu da se izlažu i vežbaju svoje nastupe u sigurnom okruženju“, ističe ona.
Da li smo mi isti ljudi kada govorimo engleski i kada govorimo maternji jezik? Kako se gradi autentičnost i profesionalni identitet na jeziku koji nam nije „prvi“ – i da li je moguće osećati se iskreno i uverljivo i u drugom jeziku?
„Moje lično mišljenje je da nismo isti i da nikada zapravo nećemo moći da se osetimo kao sto posto svoji dok govorimo drugi jezik. Kultura u kojoj odrastamo oblikuje naš način razmišljanja, pa ako želimo tečno da govorimo na drugom jeziku moramo da prestanemo da prevodimo sa našeg i počnemo da razmišljamo kao oni (drugi identitet). U tom slučaju mirimo se sa tim da neke fraze i izreke jednostavno ne možemo prevesti na engleski, čak i onda kada znamo sve reči, jer nas ljudi iz drugih zemalja neće razumeti (čime gubimo onaj deo sebe – ali ja bih to drugačije rekao). Ipak, verujem da postoji put do autentičnosti, iskrenosti i uverljivosti u engleskom jeziku – manje pokušavanja da budemo savršeni u jeziku, a više fokusa na poruku i vrednost koju dajemo“, ističe sagovornica BIZLife-a.
Najlakši način da se smiri anksioznost
Socijalno usmereni perfekcionizam i „second language anxiety“ često idu ruku pod ruku i tu najvažnije može da nam bude to što imamo primere i situacije u kojima vidimo da se ništa strašno ne desi i kada neko pogreši.
„Koliko god da smo uspešni, i dalje smo pogrešivi. To je činjenica. Jednom prilikom rađeno je istraživanje komunikacije izmedju pilota i kontrolora leta, gde su uočene gramatičke greške i nesavršen akcenat, što ni na koji način nije ugrozilo bezbednost. Ako oni u takvom okruženju mogu da pogreše, možemo i mi. Iz tog straha da ne budu ‘razotkriveni’ ljudi se fokusiraju na sebe, a ne na sagovornika ili poruku koju žele da prenesu, čime prestaju aktivno da slušaju. Ljudi će pamtiti kako su se osećali u razgovoru sa nama i da li smo ih slušali, neće pamtiti naše greške“, objašnjava ona.
Ako se blokada ipak dogodi, bez obzira na pripremu i znanje, kako da reagujemo u tom trenutku? Šta možemo uraditi da povratimo kontrolu nad sobom i porukom koju želimo da prenesemo?
„Mnogi blokade na engleskom jeziku doživljavaju strašnije nego što one zaista jesu (samo zato što su na engleskom), a kada malo bolje razmislimo mi možemo da odlutamo, zablokiramo i zaboravimo reč i na maternjem jeziku. Kada se blokada na engleskom desi, mnogi odlaze u tzv. overthinking i izmeštaju se iz sadašnjeg trenutka – čime gube moć kontrole. Nije sramota pogrešiti ili zaboraviti reč, ali neprijatna tišina i crvenilo u licu umeju da budu. Moja preporuka je uvek početi rečenicu ispočetka, uz korišćenje neke fraze poput – Let me put it differently, What I mean is ili nešto kratko poput Actually. Time zapravo naš govor zvuči opuštenije, neuštogljeno i šalje poruku da smo ljudi koji mogu da razmišljaju o tome što govore dok govore, isto kao što to radimo na maternjem jeziku, a nama može poslužiti kao ‘trik’ da prekinemo razmišljanje i fokusiramo se na poruku“, zaključuje Nevena.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Irina Bordovskaya/Freepik
