Gasnoj industriji nisu potrebne subvencije
Evropska komisija do kraja meseca treba da objavi hitnu reviziju šeme EU za trgovinu emisijama štetnih gasova. U energetskom sektoru, Evropska unija bi mogla da smanji emisiju ugljen dioksida za 80 odsto, zamenom starih fabrika uglja novim fabrikama na gasni pogon. Do 2030. godine uštedeli bi 250-500 milijardi evra, u odnosu na put gde bi obnovljivi izvori energije imali 60 procenata udela na tržištu.
Doduše, Evropska unija razmatra opcije podrške i za druge tehnologije, kao što su gasne termoelektrane u Nemačkoj. Ali, umesto da radi od slučaja do slučaja, bilo bi mnogo logičnije da se stvori tržište ugljenika koje bi se kretalo u korist najefikasnijih rešenja, bez obzira na tehnologiju. Gasnoj industriji nisu potrebne subvencije, potreban joj je izjednačeni uslovi za sve, rekao je Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma, i generalni direktor izvoza Gasproma.
Iskrena debata o budućnosti evropske energije je svakako potrebna, ne samo zato što je neizvesnost regulative najveći faktor rizika koji čini Evropu manje privlačnom za neophodne energetske investicije, već i zato što su postojeće politike proizvele apsurdne ishode.
Sa jedne strane, šeme za podršku obnovljive energije su izmakle kontroli. Pa je tako, Španija, kaže Medevedev, nedavno morala da obustavi industriju koja crpi energiju iz obnovljivih izvora energije , pošto je cena struje skočila 17 odsto iznad evropskog proseka zbog petostrukog povećanja državnih subvencija. Ovo nije održivo, pogotovu u vremenima ekonomske krize i finansijskih potresa, kategoričan je on.
Sa druge strane, veliki zagađivači poput fabrika uglja i lignita slave preporod pod trenutnim regulatornim režimom. Samo u Nemačkoj, 11 gigavata struje na ugalj je planirano za sledeću godinu. A prirodni gas, koji je daleko najčistije fosilno gorivo i vitalna rezerva za obnovljive izvore energije, se marginalizuje.
Nepristrasan i tržišno orijentisan pristup bi izbegao problematične eksperimente koji evropske poreznike i potrošače košta milijarde evra.
-Obnovljivi izvori energije će morati da igraju važnu ulogu u energetskoj budućnosti Evrope, a gas će biti prirodan partner za to. Ali pristajanje na još jedan krug obavezujućih ciljeva za obnovljivu energiju (kao što je implicirano u poslednjem obaveštenju Komisije o obnovljivoj energiji), uz dodatnu obavezu smanjenja CO2 ne bi omogućilo tržištu da obezbedi isplativa rešenja. Umesto toga, ovo miriše na arbitrarno planiranu ekonomiju. Ukoliko EU ima nameru da se bori protiv klimatskih promena, trebalo bi da meri uspeh u tonama ušteđenih emisija, pre nego tržišnim udelom odabranih tehnologija, kategoričan je Medvedev.
Jelena Petrović
