• Logistika u SAD važi za jednu od najrazvijenijih i najdinamičnijih industrija na svetu. Šta je to što je čini privlačnom za preduzetnike, posebno iz Srbije, i koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se suočava američka industrija teretnog drumskog prevoza?

Wersirius

Srpski lobi, koji već nekoliko decenija posluje u toj industriji, sebe je pozicionirao kao jedan od centralnih aktera u ovom poslu. Kasnije, nastankom interneta, njegovim razvojem i daljom distribucijom, početkom 2000-ih godina, i u Srbiji su počeli da se otvaraju različiti strateški centri koji se bave pružanjem usluga kamionskoj industriji u Americi.

Kada govorimo o konkretnim izazovima, njih ima puno. Jedan od akutnih izazova u poslednjih nekoliko decenija, možda čak i duže, jeste nedostatak vozača. I to je problem koji će postojati i u narednih od pet do deset godina, makar tako kažu predikcije. Takođe, jedan od izazova sa kojima se suočavamo jeste nedovoljna digitalizacija, automatizacija sistema, pošto američka industrija kamiona, bez obzira na tu svoju veličinu, ipak malo kaska u poređenju sa nekim drugim industrijama u Sjedinjenim Državama.

• Pre nego što ste osnovali Wersirius, iza vas je bio jedan uspešan startap. Kako je izgledao vaš preduzetnički put – od prve ideje, preko izazova u regrutaciji vozača do formiranja logističko-tehnološke kompanije?

Kad sam počeo bolje da se informišem o industriji kamiona, brzo sam došao do informacija da je jedan od osnovnih izazova nedostatak vozača. Ja sam želeo da pokušam da adresiram taj problem odmah na početku svoje karijere. Tako je nastao Find CDL Jobs, prva kompanija za regrutaciju koju sam osnovao i koja je u narednih nekoliko godina uspela da zabeleži značajne rezultate. Tako smo, recimo, zaposlili preko 6000 vozača u američkim kompanijama za teretni drumski prevoz, razgranali smo mrežu naših klijenata na preko 300 kompanija, sa kojima i dan-danas sarađujemo. Kada smo rešili i adresirali tu temu, videli smo da možemo da doprinesemo rešavanju i nekih drugih segmenata u okviru industrije kamiona, pa je tako, pre četiri godine, nastao Wersirius, u okviru koga pružamo različite usluge i trudimo se da pokrivamo faktički čitavu lepezu i sve potencijalne probleme sa kojima jedna kompanija u ovoj industriji može da se suoči.

• Danas Wersirius posluje na četiri kontinenta, sa sedištem u Srbiji. Kako biste opisali poziciju kompanije na američkom tržištu i u čemu je vaša najveća konkurentska prednost?

Wersirius danas broji preko 250 zaposlenih u šest država na četiri kontinenta. Ono što nas izdvaja od nekih drugih kompanija koje se bave sličnim poslom svakako je kombinacija tehnologije i usluge koju pružamo našim klijentima. Na osnovu naših trenutnih kapaciteta, možete videti da se fokusiramo na diverzifikaciju – ne samo poslovanja i različitih industrija nego i na kulturološku diverzifikaciju, na diverzifikaciju geografskih pozicija odakle obavljamo posao. Mislim da je taj spoj diverzifikacije zajedno sa tehnologijom i uslugama ono što čini Wersirius unikatnim predstavnikom na tržištu, i to tako konkurentnom tržištu kao što je tržište kamiona u Americi. Takođe, još jedna konkurentska prednost jeste to što smo uspeli da obezbedimo niže operativne troškove u poređenju sa nekim drugim kompanijama. Uz to, kao jedan od kurioziteta u vezi sa našom kompanijom, naglasio bih činjenicu da je prosečna starost zaposlenih u našoj kompaniji 30 godina. Takođe, iako naša industrija nije poznata po tome što upošljava veliki broj pripadnica lepšeg pola, kod nas ih ima preko 33 odsto; dakle, više od trećine zaposlenih u Wersiriusu čine žene, na šta smo, naravno, vrlo ponosni.

• Vaš novi slogan je „Wersirius – More than logistics”. Šta to u praksi znači?

Američka industrija kamiona je duboko fragmentirano tržište, sa preko 95 odsto kompanija koje imaju do 10 jedinica u svom portfoliju. „More than logistics” je naš novi slogan jer upravo želimo da adresiramo te kompanije, da budemo njihov „one stop shop” za sve potrebe, sve servise i sve usluge koje su im potrebne i da kreiramo softvere pomoću kojih će te kompanije moći neometano da funkcionišu i obavljaju svoje poslovanje.

Uspeli smo da kreiramo nekoliko različitih softvera. Prvi je, svakako, ELD (Electronic Log Book Device), takozvani tahograf, koji meri vreme koje je vozač provodio na putu. Nakon toga, VOIP (Voice Over Internet Protocol), koji nam omogućava da komuniciramo neometano sa Amerikom i sa drugim državama sa kojima smo povezani, a radimo i na dizajniranju još nekoliko različitih softvera i sve njih želimo da integrišemo u jedan veliki TMS (Transportation Management System), koji će integrisati i objediniti sve te softvere i biti upravo ono što treba tim malim kompanijama. Stoga smo želeli da našu novu krilaticu nazovemo „More than logistics”, jer pokrivamo i više od onoga što je potrebno u obavljanju uslužnih delatnosti u logističkoj kompaniji.

• Planirate otvaranje globalnog kampusa u Nišu. Kako vidite ulogu Srbije u globalnom lancu razvoja logističkih i tehnoloških rešenja i koje su njene prednosti?

Akvizicijom tog objekta u Nišu, površine 1070 kvadrata, obezbedili smo dodatnih 170 radnih jedinica za zaposlene u Nišu, a voleli bismo da taj model preslikamo i na druge strateške centre i gradove u kojima poslujemo. Kada govorimo o samoj poziciji u okviru budućnosti logistike koja je pred nama, ja bih rekao da Srbija ima ogromne komparativne prednosti, a tu posebno mislim na ogromno znanje i ekspertizu u industriji kamiona u Americi, koja se akumulira u poslednje tri-četiri decenije. Pored toga, uz ekspertizu u pružanju usluga, gde su srpske kompanije dugi niz godina pokazale odlične rezultate, i IT industriju, koja je u poslednjih deset godina doživela procvat, verujem da Srbija može da bude konkurentna ne samo na američkom tržištu nego i na globalnom logističkom tržištu u godinama pred nama.

• Za vas kažu da ste serijski preduzetnik, čovek sa mnogo ideja. Imate li neku sledeću veliku stvar na umu?

Jedna od stvari kojima se trenutno bavimo jeste dizajniranje tog softverskog rešenja koje ćemo ponuditi kompanijama na američkom tržištu. Pored toga, želimo da napravimo kombinaciju fintech industrije i logistike, dve na prvi pogled, možda, nespojive delatnosti, ali mi verujemo da možemo da ih kompletiramo i napravimo jedan vrlo zanimljiv projekat u tom domenu.

Kada je reč o globalnim tendencijama i velikim promenama koje se naziru pre svega u logistici, posebno bih izdvojio razvoj autonomnih vozila i kamiona. Pretpostavljam da u narednih deset godina možemo da očekujemo takvu vrstu promena, gde vidim veliku šansu za sve nas koji smo u biznisu, ali i za sve one koji su zainteresovani da se bave logistikom u budućnosti. ■