Piše: Predrag Petrović, Direktor maloprodaja DP LUX Group

Predrag Petrović (Nebojša Babić)

Ali onda je došao EXPO Osaka 2025 i podsetio nas na to koliko kratak može biti put od vizije do konfuzije. Koliko tanka može biti granica između monumentalnog koncepta i osećaja da nešto – jednostavno – ne funkcioniše. I kako čak i najuzvišenije poruke mogu da se izgube ako je njihov okvir slabo organizovan. EXPO Osaka nas, možda više nego ijedna prethodna svetska izložba, tera da se zapitamo: da li smo zaista spremni za budućnost koju pokušavamo da prikažemo?

Dubai kao primer (skoro) nedostižne izvrsnosti

EXPO 2020 Dubai, održan odloženo zbog pandemije, ostavio je svet bez daha. Sa čak 192 zemlje učesnice, rekordnim brojem od preko 24 miliona posetilaca i budžetom koji je premašio sedam milijardi dolara, Dubai je demonstrirao kako se vizija može materijalizovati kroz sinergiju tehnologije, urbanog dizajna i besprekorno planirane logistike, uz sjajnu infrastrukturu, digitalne i personalizovane sadržaje.

Osaka 2025 – manifestacija na ivici sopstvene veličine

EXPO 2025 Osaka, sa ambicioznom temom „Dizajniranje društva budućnosti za naše živote”, imao je zadatak da nastavi tamo gde je Dubai stao – ali uz japanski pečat: preciznost, eleganciju i tehnološku superiornost. Nažalost, prvi meseci pokazuju drugačiju sliku.

Broj potvrđenih učesnica kreće se oko 150 zemalja, znatno ispod nivoa koji je postavio Dubai. Ulaganja su veća nego ikad – premašuju devet milijardi dolara, ali na terenu – stvari ne deluju dostojne tog budžeta. Mnogi nacionalni i tematski paviljoni su kasnili sa izgradnjom, pa su se neki od njih, poput UN, Brazila, Indije, Vijetnama, Bruneja, Angole i Nepala, otvorili i sa višenedeljnim kašnjenjem. Korisničko iskustvo je daleko od očekivanog: navigacija kroz prostor je konfuzna, aplikacije ne funkcionišu pouzdano, a broj osoblja koji govori engleski ili pruža podršku međunarodnim gostima nije dovoljan. Posetioci često lutaju, zbunjeni, i umesto da se dive inovacijama, pokušavaju da pronađu osnovne informacije – gde da ručaju, gde su toaleti, kako da dođu do sledeće zone.

Pojedini paviljoni, poput onih iz Francuske, Saudijske Arabije ili Nemačke, briljiraju u prezentaciji – ali ti momenti oduševljenja često dolaze nakon dužih perioda frustracije. Zadovoljstvo posetilaca, koji je bio zaštitni znak EXPO-a 2020, u Osaki deluje kao nedostižni cilj.

Privatna arhiva

Digitalna distopija umesto futurističkog iskustva

Od zemlje poznate po tehnološkoj preciznosti očekivalo se da EXPO 2025 Osaka ponudi vrhunski korisnički doživljaj. Umesto toga, proces kupovine karata i ulazaka u paviljone postao je izvor frustracije. Za razliku od Dubaija, gde su karte bile lako dostupne, a rezervacije za popularne paviljone jednostavne i digitalno funkcionalne, Osaka koristi složen i zbunjujući sistem. Najveći problem je lutrijski model rezervacija – posetioci se danima unapred prijavljuju bez sigurnosti da će dobiti termin. Mnogi, uključujući i one koji su prešli hiljade kilometara, saznaju neposredno pre posete da nisu „izvučeni” – i ostaju uskraćeni za ključne paviljone, sa alternativom u vidu višečasovnog čekanja na licu mesta. U zemlji u kojoj vozovi ne kasne, ovakva organizaciona konfuzija deluje gotovo paradoksalno. EXPO Osaka propušta šansu da tehnologijom potvrdi sopstvenu poruku, jer u društvu budućnosti, korisnik mora biti u centru – uz jasnoću, dostupnost i poštovanje njegovog vremena.

Umetnost ideje i slabost sistema

Problem EXPO-a u Osaki nije nedostatak sadržaja, već nedostatak orkestracije. Ideje koje pokušavaju da prikažu svet kao održiv, inkluzivan i tehnološki napredan sudaraju se s realnošću slabe koordinacije, neujednačenih standarda i kulturno-komunikacione barijere. Japanska sklonost perfekcionizmu, koja bi u ovom slučaju mogla biti prednost, deluje zatrpana birokratijom i organizacionim šumom.

Ne može se reći da je EXPO 2025 u Osaki neuspešan – sadržajno, mnogi paviljoni nude izuzetne koncepte, tehnološka rešenja i snažne tematske poruke. Međutim, ono što nedostaje jeste efektivna valorizacija tog potencijala. Utisak koji manifestacija ostavlja ne odgovara nivou uloženih resursa, upravo zato što je celokupno korisničko iskustvo opterećeno nizom prepreka – od tehničkih izazova, preko neefikasnih rezervacionih sistema, do logističke dezorganizacije.

U takvim uslovima, kvalitet sadržaja ne dolazi do izražaja u meri u kojoj bi mogao, jer publika mora da uloži disproporcionalno veliki napor da bi došla u priliku da ga doživi na pravi način.

Privatna arhiva

Zašto su ovakve manifestacije i dalje neprocenjive?

Uprkos svemu, svetske izložbe ostaju izuzetno važne. One nisu samo šetalište za turiste i diplomate, već laboratorije međunarodne saradnje, mesta simboličke moći i pokazatelji globalnih prioriteta. U Dubaiju je fokus bio na održivosti, pametnim gradovima i međuljudskoj povezanosti kroz tehnologiju. Osaka, iako još u traženju sopstvenog ritma, pokušava da otvori važne teme – od zdravstvenih izazova do društvenih promena koje nas čekaju u 21. veku.

Svetske izložbe nisu važne samo po onome što prikažu – već po mrežama koje stvore, saradnjama koje iniciraju i pitanjima koja ostave u kolektivnom pamćenju čovečanstva. One su podsetnik da, koliko god svet bio podeljen, još uvek imamo mesta na kojima pokušavamo da ga sagledamo kao celinu.

I konačno…

Ako je EXPO 2020 Dubai bio primer šta sve može kada novac, vizija i organizacija idu ruku pod ruku, EXPO 2025 Osaka je podsetnik koliko je teško tu sinergiju ponoviti – naročito kada organizacioni aspekt ne prati ambiciju. Ali i pored kritika, EXPO 2025 ima šansu da u narednim mesecima pronađe stabilniji ton i iskoristi svoju poziciju kao domaćin jednog od poslednjih velikih događaja ove dekade.

Svet će, na kraju, možda zaboraviti tehničke poteškoće, nesnalaženje s aplikacijama i pojedinačne organizacione propuste. Ali ono što ostaje jeste utisak – poruke koje su izložbe želele da prenesu, ideje koje su povezale nacije i vizije koje su otvorile prostor za dijalog o budućnosti. Uprkos manama, svetske izložbe zadržavaju svoju relevantnost jer predstavljaju jedinstvenu platformu za globalno promišljanje, razmenu i saradnju. U vremenu kada svet deluje sve fragmentiranije, EXPO ostaje jedan od retkih formata koji podseća na to da napredak zahteva zajednički pogled unapred. I upravo zato, sa svim svojim izazovima, svetske izložbe i dalje imaju mesto u globalnoj agendi – jer svet bez zajedničke vizije rizikuje da ostane bez jasnog pravca.