Most između prošlosti i budućnosti – materijali u službi tradicije

Obnova kulturno-istorijskih spomenika nije građevinski zahvat, to je očuvanje identiteta i istorije. Globalni lider u proizvodnji građevinskog materijala Mapei decenijama je posvećen ovom zadatku, učestvujući u restauraciji nekih od najvažnijih svetskih i domaćih znamenitosti. Obnova Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu jedan je od primera, gde se tradicija ne zaboravlja, već pažljivo nadograđuje savremenim rešenjima. Kolarac nije samo zgrada, već simbol trajne ideje o kulturi, znanju i javnom dobru, a Mapei je partner koji tu ideju razume.

Kako u praksi izgleda kada se savremena tehnologija spoji sa istorijom, koliko se materijali prilagođavaju obnovi nekih od najvažnijih istorijskih objekata u regionu, postavili smo pitanja Nenadu Cvetkoviću, direktoru Mapei Srbija. S druge strane, direktora Zadužbine Ilije M. Kolarca Aleksandra Pekovića pitali smo koliko je značajna obnova te institucije.

• Mapei na globalnom nivou ima dugu tradiciju ulaganja u obnovu kulturno-istorijskih objekata. Najsvežiji primeri su obnova posle požara katedrale Notr Dam u Parizu i radovi na rekonstrukciji dela Koloseuma. Koliko vam znači da učestvujete u obnovi kulturnog nasleđa u Srbiji?

Cvetković: Nama je velika čast što nam je ukazano poverenje da učestvujemo u obnovi kulturnog nasleđa naše zemlje. Mapei ima materijale i stručan tim koji može da edukuje izvođače da pravilno primenjuju sisteme za restauraciju, shvatajući važnost objekata na kojima se radi. Tokom proteklih godina naši materijali su deo obnove mnogih sakralnih objekata, kao što su Kraljeva crkva u Studenici, Crkva rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, Altun-alem džamija u Novom Pazaru, Hram Svetog Save u Beogradu, a učestvovali smo i u obnovi Hilandara nakon velikog požara. Pored ove grupe objekata, poslednjih godina Mapei učestvuje u restauraciji i obnovi značajnih kulturno-istorijskih objekata iz naše novije istorije, kao što su objekat centralne kule u sklopu Memorijalnog kompleksa Staro sajmište i Sava Centar. Obnova kulturno-istorijskih spomenika, pored očuvanja naše kulturne baštine sa građevinsko-arhitektonskog stanovišta, smatram da ima izuzetan značaj i za edukaciju budućih generacija, koju Zadužbina Ilije M. Kolarca sprovodi već duže od jedan i po vek.

Foto: Srđan Janjuš

• Da li Mapei teži da bude prepoznat ne samo kao tehnički i stručan partner, već i kao kompanija koja „razume“ kulturni i društveni kontekst prostora na kojem radi?  

Cvetković: Bez čvrste veze sa okruženjem u kojem se nalazite smatram da se ne može ostvariti ni potpuna tehnička i stručna potpora. Mi gradimo na čvrstim temeljima tradicije, stvarajući sklad između veština starih majstora i današnjih inovacija. Bićemo zadovoljni da prostori i objekti gde su Mapei sistemi i materijali primenjeni nastave da žive i budu prihvaćeni od sadašnjih generacija, uz sva tehnička poboljšanja koja Mapei nudi, zahvaljujući izuzetnim centrima i laboratorijama za obnovu i razvoj. Ovo su glavni uslovi koji omogućavaju trajnost i stvaraju preduslov za građenje i razvijanje kulture i društvene zajednice.

• Pored mnogih značajnih projekata u Srbiji, da li je neki na Vas lično ostavio poseban utisak?

Cvetković: Sigurno da je to Hram Svetog Save, ali ne samo zbog činjenice da smo bili učesnici u izgradnji. Da se nadovežem na prethodno pitanje, upravo u kontekstu razumevanja kulturnog i društvenog konteksta, Hram Svetog Save na Vračaru je jedan je od najznačajnijih simbola srpskog kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta. Kao jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu, on nije samo verski objekat, već i mesto okupljanja, duhovne inspiracije i nacionalnog ponosa. Obnova i završetak unutrašnje dekoracije, posle decenija rada i brojnih izazova, imaju ogroman značaj, jer svedoče o istrajnosti naroda da sačuva svoje nasleđe i identitet.

• Koji su najčešći izazovi u obnovi objekata pod institucionalnom zaštitom?

Cvetković: Sačuvati autentičnost. Jedan od najčešćih izazova u obnovi objekata koji su pod institucionalnom zaštitom, odnosno koji se tretiraju kao spomenici kulture, je kako sačuvati njihovu autentičnost a istovremeno ih prilagoditi savremenom korišćenju i novim tehnologijama. Potrebno je pronaći ravnotežu između poštovanja istorijskog identiteta objekta i uvođenja rešenja koja će mu omogućiti dugotrajnost i funkcionalnost u savremenom kontekstu. Mapei poseduje specijalizovanu liniju proizvoda namenjenih za zaštitu, sanaciju i restauraciju ovakvih objekata, a za spomenike od izuzetnog značaja naši razvojno-istraživački timovi razvijaju i posebne materijale, prilagođene konkretnim zahtevima svakog projekta. Najsvežiji primer je obnova Koloseuma u Rimu, za koji su stručnjaci iz Mapei laboratorije za istraživanje i razvoj u rekordnom roku razvili proizvode koji svojim sastavom podsećaju na originalne materijale iz antičkog doba, ali su unapređeni savremenim tehnologijama kako bi pružili maksimalne performanse.

• U portfoliju proizvoda i sistemskih rešenja nalaze se savremeni Mapei materijali razvijeni prema najvišim tehnološkim standardima. Koliki je izazov prilagoditi ih objektima koji su građeni u vreme kada takvih materijala nije bilo?

Cvetković: Prilagoditi savremene građevinske materijale objektima koji su nastali u potpuno drugačijem tehnološkom kontekstu predstavlja jedan od najsloženijih izazova u oblasti restauracije i konzervacije kulturnog nasleđa. Takvi objekti su građeni u vreme kada cement, kakav danas poznajemo, nije postojao, a korišćeni su tradicionalni materijali poput krečnog maltera, terakote, prirodnog kamena, kao i različiti bezcementni vezivni sistemi. Upotreba savremenih materijala u direktnom kontaktu sa ovakvom strukturom može dovesti do neželjenih hemijskih reakcija, razlika u elastičnosti, paropropusnosti i trajnosti, što dugoročno može ugroziti integritet samog objekta. Upravo zato je u okviru Mapei grupacije značajan deo istraživačko-razvojnog rada posvećen modifikaciji savremenih materijala, kako bi oni bili što kompatibilniji sa „starim“ materijalima, ali tako da zadrže superiorne performanse koje se od njih očekuju.

Poseban fokus je na razvoju bezcementnih veziva koje imitiraju hemijski i fizički sastav istorijskih materijala, ali uz dodatak savremenih aditiva i tehnologija koje omogućavaju bolju mehaničku otpornost, trajnost i otpornost na uticaje okoline. Ovakav pristup zahteva multidisciplinarnu saradnju stručnjaka iz oblasti hemije, građevinarstva, arhitekture i istorije umetnosti, a krajnji cilj je očuvanje autentičnosti objekta, bez kompromisa po pitanju njegove dugovečnosti i funkcionalnosti. Na taj način, tehnologija se ne suprotstavlja istoriji – već joj se pažljivo i s poštovanjem prilagođava.

• Kako vaša rešenja pomažu da objekat sačuva svoju originalnu vrednost, a da se pritom prilagodi savremenoj upotrebi?

Cvetković: Mapei sistemska rešenja pomažu da objekat sačuva svoju originalnu vrednost, kombinujući poštovanje prema izvornim materijalima i konstrukcijama sa potrebama savremenog načina korišćenja. U našem portfoliju nalaze se proizvodi razvijeni za gotovo sve pozicije na objektima, od temelja do krova, pa čak i šire, ako govorimo o javnim površinama, infrastrukturnim objektima poput mostova i tunela. Takav pristup omogućava ne samo očuvanje, već i dodavanje nove vrednosti objektu, jer naši sistemi uzimaju u obzir savremene zahteve poput energetske efikasnosti.

Zato i govorimo o sistemskim rešenjima, jer ono što je oku često nevidljivo, poput hidroizolacionih slojeva, paropropusnih membrana, injektiranja mikropukotina ili rešenja za presecanje kapilarne vlage, što je između ostalog primenjeno i prilikom sanacije podrumskih zidova Kolarčeve zadužbine, igra ključnu ulogu u omogućavanju nesmetane, moderne eksploatacije objekta.

Na taj način se ne narušava njegova autentičnost, već se omogućava da živi i funkcioniše u skladu sa savremenim potrebama, čime se njegovo nasleđe prenosi budućim generacijama u punom kapacitetu.

• Koliko je važno prenositi znanje o savremenim materijalima stručnjacima u Srbiji koji rade na objektima od istorijskog značaja kao što je Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca?

Cvetković: To je jedan od naših glavnih zadataka, upoznavanje stručne javnosti sa tehnološkim novitetitima. Od izuzetnog je značaja prenošenje znanja o savremenim materijalima stručnjacima koji rade na objektima od istorijske važnosti, jer samo kroz informisanost i kontinuirano obrazovanje možemo obezbediti da se restauracija i sanacija ovakvih objekata sprovode na adekvatan način.

Imamo izuzetnu saradnju sa relevantnim institucijama koje brinu o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa, kao što su republički, regionalni i gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture. Kroz redovne stručne posete eksperata iz Srbije Mapei centrali u Italiji, kao i zahvaljujući radu našeg tehničkog tima na terenu, pružamo direktnu i praktičnu edukaciju o pravilnoj primeni i ugradnji materijala.

Kroz časopis Svet Mapei predstavljamo najnovije primere iz prakse, inovacije i stručne savete iz celog sveta. Na taj način radimo na razmeni znanja, što je ključni preduslov za odgovorno očuvanje našeg nasleđa.

• U svetu brzih promena, da li je upravo rad na ovakvim projektima prilika da se uspori, da se stvari rade pažljivo, sa poštovanjem prema prostoru i njegovoj priči?

Cvetković: Rad na projektima sanacije i obnove kulturno-istorijskih objekata jeste prilika da se uspori, da se stvari rade promišljeno i s poštovanjem prema prostoru, njegovoj arhitekturi i istorijskoj priči koju nosi. Generalno, nismo primetili da se za obnovu kulturno-istorijskih objekata postavljaju rokovi koji su kratki za izvođenje radova i koji bi doveli do preskakanja pojedinih neophodnih tehnoloških procesa. To je jasan znak da investitori i izvođači prepoznaju značaj i vrednost ovih objekata.

Kada govorimo u širem kontekstu savremenog sveta, suočavamo se sa velikom dinamikom promena u svakodnevnom životu i u graditeljstvu. U toj trci često zaboravljamo na važnost očuvanja okruženja, kako izgrađenog tako i prirodnog.

Obnova i očuvanje graditeljskog nasleđa, pogotovo onog koji nosi istorijsku i kulturnu vrednost, postaju ključni koraci ka održivijoj budućnosti. Upravo zato je važno i da rešenja koja primenjujemo budu promišljena i odgovorna.

U tom duhu, Mapei razvija sisteme koji usklađuju savremene građevinske potrebe sa principima održivosti i odgovornog odnosa prema životnoj sredini. Mapei ZERO linija proizvoda, sa u potpunosti kompenzovanom emisijom CO₂ tokom celog životnog ciklusa, zajedno sa EPD – Deklaracijama o zaštiti životne sredine, koje prate mnoge od naših materijala, potvrđuje našu posvećenost održivoj gradnji i doprinosi ispunjavanju međunarodnih protokola zelene gradnje, poput LEED-a.

Privatna arhiva

• Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca predstavlja jednu od najvažnijih kulturnih i istorijskih baština. Koliko je aktuelna rekonstrukcija važna za njen dalji rad?

Peković: Renoviranje i investiciono održavanje Kolarčeve zadužbine je od suštinske važnosti. Bliži se vek i po postojanja Zadužbine Ilije M. Kolarca, osnovane 1878. godine, a objekat od 6.300 m² na Studentskom trgu 5 u Beogradu je otvoren 1932. godine. Poslednji put je renoviran 1962. godine, pre 63 godine. Kroz naš objekat dnevno u proseku prođe 1.000 ljudi, pa se objekti javne namene poput Kolarca renoviraju na dvadeset godina. To je standard za cikluse obnove i unapređenja objekata. Kod nas su prošla tri takva ciklusa. Vremenom su se promenili i standardi, poput toaleta i njihovog kapaciteta, koji danas više ne odgovaraju zahtevima. Tako je i u ostalim segmentima. Naša divna i tolerantna publika to dobro zna, negujući prema Kolarcu najlepše emocije. Tehnička oprema je davno prevaziđena i imamo mnogo investicija. Obnovljen, priveden standardima i tehnički dobro opremljen Kolarac biće spreman za mnogo veće i produkciono zahtevnije projekte, a time i mnogo interesantniji širem spektru korisnika. Trenutno ljude prema Kolarcu vode emocije, ali sa novim mogućnostima i unapređenom infrastrukturom, biće i mnogo većeg interesovanja kako publike i korisnika, tako i korporativnog sektora. Posao u koji smo se upustili je veliki i složen, ali to je jedini mogući put za nas. Kada je 1932. otvoren, Kolarac je zaista bio naš Karnegi hol, najmoderniji objekat te vrste na Balkanu, i mi danas radimo na tome da mu povratimo stari sjaj.

• Zadužbine nose duh jednog vremena i ličnu viziju onih koji su ih ostavili budućim generacijama. Kako se ta vizija prenosi danas – i da li uspeva da dopre do ljudi?

Peković: Kolarčeva zadužbina ima najvišu društveno-kulturnu vrednost. Od osnivanja pa do danas, svoju delatnost gradi na tri stuba: kultura, prosveta, nauka – na vrednostima na kojima počiva svako zdravo društvo. Opstaje već punih 147 godina, a ako tome dodamo i preteču, a to je Kolarčev književni fond, nastao 1861. godine, ova institucija broji 164 godine. Nikada nije prestala sa radom, i u najtežim uslovima ostala je verna svojoj delatnosti i svojim posetiocima. Prolazila je kroz istorijske, egzistencijalne faze i društvene okolnosti, oštećena brojnim nepravdama, poput oduzimanja imovine tokom perioda nacionalizacije, ali i kasnije, pa ipak je ostala dosledna i dostojanstvena. Mnoge nepravde smo ispravili, ali imamo još izazova. Ljudi su najveća vrednost ove institucije, jer nema čoveka koji ne zna gde je i šta je Kolarac. Danas je Kolarčeva zadužbina pod najvećim stepenom zaštite naše države, kao spomenik kulture.

• Na koji način uspevate da istovremeno odgovorite na zahteve savremenog trenutka i ostanete dosledni ideji na kojoj je Zadužbina nastala?

Peković: Ilija Kolarac je bio vizionar, pored toga što je bio jedan od najvećih zadužbinara. On je u 19. veku stvorio koncept „permanentne edukacije“ (Kolarčev narodni univerzitet), što je tema aktuelna i danas. Takođe, osmislio je koncept održivog razvoja, koji je danas ključan u svakom poslu. Kako se vreme menja, tako se i Kolarčeva zadužbina prilagođava vremenu u kojem deluje. Suštinski, vrednosti se nisu promenile; pristup, nove tehnologije, produkcija – to se menja, a mi pratimo taj trend.

• Šta je sve obuhvaćeno ovom fazom rekonstrukcije i koje su vam bile glavne smernice pri planiranju?

Peković: Na početku je imperativ bio da oko Kolarca okupimo najbolje ljude, najveće eksperte. Tako smo prvo pozvali naše najbolje arhitekte, imajući u vidu da su to eksperti sa „velikom licencom“ i iskustvom rada na kulturno-istorijskim objektima. Pridružili su se akademik, prof. emeritus Brana Mitrović i akademik prof. Dejan Miljković. Oni su doneli impozantno znanje, ljubav i posvećenost ovoj kući. Krenuli smo od prostora koji su na donjim nivoima kompleksa, neiskorišćeni, zatrpani, a sa značajnim potencijalom. Sada radimo nove toalete prilagođene svetskim standardima, jedan novi foaje i novu, malu koncertnu dvoranu koja ima višestruku namenu. Nova kamerna scena Kolarca, novi džez klub Kolarca, mesto za brojne korporativne događaje i naravno mesto susreta posle vrhunskih koncerata koji se održavaju u velikoj sali. Ovaj prostor će biti generator nove publike za ponudu koja kod nas nedostaje. Prvo za kamernu muziku, koja se već duže vreme osipa. To će biti mesto za studente muzike i mlade muzičare da se predstave javnosti, a sa džez klubom pokušaćemo da vratimo interesovanje publike. Visoki zakupi i neprofitabilnost te vrste muzike utiču da ona nestaje, a podsetiću vas da je Beograd nekada bio veliki evropski centar džeza. Proširujemo i našu Galeriju savremene umetnosti, koja će dobiti jedan dodatni nivo i za 120 m² će se uvećati postojeći prostor, ali i dodatne prostorije za naš arhiv, depo za umetničku zbirku, pa čak i jedan mali vinski podrum.

Završen je projekat prve faze renoviranja velike koncertne dvorane. U toj fazi imaćemo nove, prave koncertne stolice koje odgovaraju akustičkim standardima, i nešto manje mesta za sedenje, ali će svaka stolica imati istovetan komfor. Biće zamenjene stare elektroinstalacije, imaćemo novu rasvetu i audio sistem.

Biće postavljen i sistem solarnih panela na krovu, da bismo počeli da štedimo električnu energiju i bili deo zelene agende. Iz donacija ćemo obezbediti tehničku opremu – pored projekciono-bioskopskog platna velikih dimenzija koje smo već kupili za koncertnu dvoranu, potrebni su nam projektor, novi profesionalni audio sistem, mnogo nove rasvete, nov sistem za grejanje i hlađenje.

• Koje promene želite da postignete, kako u fizičkom izgledu Zadužbine, tako i u načinu na koji javnost percipira i koristi Kolarac danas?

Peković: Mi smo se u ovoj prvoj fazi fokusirali na renoviranje i unapređenje objekta i opreme, kako bismo bili spremni za velike produkcione zahteve. U 2024. godini u velikoj konceretnoj dvorani smo održali 320 koncerata, što je svojevrstan rekord. Pred nama je nepregledno polje novih mogućnosti za unapređenje programa, a paralelno sa tim i nova strategija razvoja, marketinga i PR aktivnosti. Korak po korak.

• Da li rekonstrukcija može doprineti boljem povezivanju Kolarca sa mlađim generacijama?

Peković: Apsolutno, to je za novu generaciju presudno. Oni žive brzo, što je posledica i brzog razvoja medija. Ponekad mi se čini da su mnogo više orijentisani ka formi nego ka suštini, zbog čega mi je pomalo žao. Svedoci smo da je format tradicionalnih medija (16:9 format televizora, bioskopskog platna…) odjednom postao obrnut i da je za mlade današnji standard 9:16, tj. format telefona, ipad-a, ali tako je. Sve te aspekte imamo u vidu, kao i činjenicu da se i naš tim polako podmlađuje.

• U svetlu sve veće važnosti održivosti, koliko ste prilikom ovog projekta vodili računa o izboru materijala?

Peković: Ako kažemo da je Kolarac opstao toliko dugo bez adekvatnog održavanja, odnosno renoviranja, samo zbog toga što je građen kvalitetno i od najboljih materijala toga vremena, onda je i danas najvažnije da održimo takav koncept i pristup. Kada smo menjali prozore, ugradili smo najbolje na tržištu; isto je i sa ostalim segmentima, kao što su sistem solarnih panela, prirodnog kamena, tehnike… Srećni smo i neizmerno zahvalni što nam je kompanija Mapei postala ekskluzivni donator u fazi renoviranja objekta. Svesni smo da su njihovi građevinski materijali među najboljima na svetu i da će naš Kolarac biti urađen po najvišim standardima. To mu svakako daje vitalnost za vreme i izazove koji su pred nama.

• Koji su najveći izazovi u upravljanju objektom koji je istovremeno i funkcionalan prostor i spomenik kulture?

Peković: Izazovi su brojni. Od funkcionisanja ustanove koja se samostalno finansira, unapređenja programske delatnosti, do novih poduhvata koji su aktuelni, ali i onih koji su pred nama. Sa posebnim uživanjem vodim Kolarac, jer je to moja životna misija, i biti posvećen ovoj instituciji i ovoj ideji, predstavlja veliku čast.

Izvor: BIZLife

Foto: Nebojša Babić, Srđan Janjuš, Privatna arhiva