Ko je tvorac „Božje čestice“?
Pre četiri godine, kada je pušten u rad Veliki sudarač hadrona u CERN-u, običan svet nije ni čuo za Pitera Higsa, ali kada su fizičari juče saopštili da su otkrili Higsov bozon, tu neuhvatljivu česticu koja nosi njegovo ime, ovaj profesor fizike u penziji odjednom je stekao svetsku slavu.
Tihi sedokosi 83-godišnjak je strpljivo čekao od 1964. potvrdu ove revolucionarne teorije. I danas se pomalo štrecne kad se u njegovom prisistvu spomene Higsov bozon.
Piter Higs, naučnik čija su otkrića iz 1960-ih godina dovela do spektakularnog otkrića bozona u CERN-u, rođen je u Njukaslu 1929.
Higs se izjašnjava kao ateista, pa zato nije oduševljen time što se njegov bozon naziva Božjom česticom, jer bi to „moglo da uvredi religiozne ljude“.
Zbog astme dosta je izostajao sa nastave i školovao se uglavnom kod kuće. Rastao je u Bristolu, gde se u gimanziji istakao kao odličan matematičar. Studirao je teoretsku fiziku na Kings koledžu u Londonu. Zaposlio je kao profesor na Univerzitetu u Edinburgu, a rad o postojanju bozona napisao je 1964.
Zanimljivo ga je ponudio naučnom časopisu „Physics letters“ i bio odbijen. Ispostavilo se da ga urednici nisu razumeli, ali su ga ipak nešto kasnije objavili. Uprkos značajnom naučnom radu, nikada nije postao slavan.
Otišao je u penziju 2006. i od tada sa distance prati šta se dešava u CERN-u, gde je do juče bio samo jednom. Živi u stanu u četvrti Nju taun u Edinburgu, nameštenom u retro stilu ‘70-ih godina. Ima ogromnu kolekciju ploča klasične muzike i knjiga o slikarstvu uredno poređanih po abecedi.
Nema kompjuter, niti mobilni telefon. Do otkrića stoleća došao je samo pomoću papira i olovke.
Stiven Hoking: Otkriće „Božje čestice“ me je koštalo 100 dolara
Jedan od najpoznatjih fizičara današnjice Stiven Hoking bio je malo razočaran jučerašnjim otkrićem Higsovog bozona. Tačnije, ovo otkriće koštalo ga je tačno 100 dolara, koliko je iznosila njegova opklada da čestica nikad neće biti otkrivena.
“ Ovo je važan rezultat i trebalo bi ga nagraditi Nobelovom nagradom, ali je u isto vreme i šteta, jer su svi najveći rezultati u fizici došli iz eksperimenata koji su dali rezultate koje nismo očekivali,“ rekao je Hoking BBC-iju.
„Upravo zbog ovoga, kladio sam se sa Gordonom Kejnom sa Univerziteta u Mičigenu da sledeća čestica neće biti pronađena. Izgleda da sam upravo izgubio 100 dolara,“ rekao je Hoking.
