Kako hrana koju bacamo može pokrenuti energetski sistem?

Otpad od hrane u Srbiji ima ogroman, ali nedovoljno iskorišćen energetski potencijal. Umesto da završava na deponijama i doprinosi emisiji štetnih gasova, ovaj resurs može postati važan izvor obnovljive energije. U praksi, postoje uspešni modeli koji pokazuju kako otpad od hrane postaje biogas, a biogas električna energija. Ključ je u saradnji između velikih sistema, operatera i stručnih udruženja – uz jasnu strategiju, preciznu logistiku i sistemsku podršku.

Upravljanje otpadom od hrane više nije luksuz rezervisan za napredne države Evropske unije – ono je postalo potreba i realnost u Srbiji. Kompanija Belgrade Airport, kao deo VINCI grupe, pokazuje kako kompleksan sistem, uz jasnu strategiju i posvećene ljude, može doprineti održivosti i proizvodnji energije.

Bojana Kalanović, menadžer zaštite životne sredine – Belgrade Airport.

„Proces prikupljanja organskog otpada od hrane na Aerodromu ’Nikola Tesla’ i njegovo dalje održivo upravljanje inicijativa je koja je u skladu sa VINCI strategijom zaštite životne sredine i održivog razvoja. Prevashodno je usmerena na dostizanje cilja nultog otpada odloženog na deponije do 2030. godine i predstavlja naš odgovor na doprinos naporima ka smanjenju globalnog zagrevanja i ublažavanju klimatskih promena”, kaže Bojana Kalanović, menadžer zaštite životne sredine u kompaniji Belgrade Airport.

Da bi se otpad od hrane mogao korisno upotrebiti, potrebno je uključiti sve koji ga stvaraju – ugostitelje, zaposlene i putnike, ističe Bojana:

„Na osnovu njihovih informacija o broju pripremljenih obroka, broju putnika i broju zaposlenih, napravili smo procenu prosečne količine otpada od hrane koja se generiše na aerodromu tokom jednog dana. Nakon detaljne analize prikupljenih podataka, definisali smo ključne korake u implementaciji celog procesa, kao i nosioce pojedinih aktivnosti, podelili zaduženja i uloge i definisali vremenske okvire. Organizovali smo eksternu obuku za zakupce uključene u proces, kao i ceo tim koji je uključen u realizaciju projekta, što je svim učesnicima omogućilo da se pravilno uključe u proces i razumeju značaj pravilnog odvajanja otpada od hrane”, objašnjava Kalanovićeva.

Otpad se prikuplja, razdvaja na samom mestu nastajanja i predaje ovlašćenom operateru – kompaniji Eso Tron, koja ga pretvara u energiju. Inače, kompanija Eso Tron, iz Rumenke, trenutno je najveći sistem za zbrinjavanje biorazgradivog otpada u Republici Srbiji.

Bojan Gligić, direktor kompanije Eso Tron

„Logistička mreža kompanije Eso Tron obilazi preko 4500 lokacija nedeljno, odakle preuzima razne vrste razgradivog otpada, a pri tom i otpad od hrane. U postrojenjima kompanije Eso Tron sav sakupljeni otpad prolazi detaljno sortiranje, a potom se melje i meša prema specijalnim recepturama iz naše laboratorije. Masa od otpada je na kraju procesa kašasta homogenizovana masa, pasterizovana od svih patogenih materija i, kao takva, spremna je za doziranje u biogasni fermentor na biogasnoj elektrani”, objašnjava direktor kompanije Eso Tron Bojan Gligić.

Ono što se često zanemaruje u javnosti jeste činjenica da otpad od hrane, ako se ne zbrine pravilno, postaje ozbiljan ekološki problem. Otpad od hrane spada u kategoriju biorazgradivog otpada koji prilikom razgradnje menja svoje agregatno stanje iz čvrstog u gasovito, napominje Gligić i dodaje da bi zato trebalo da znamo šta se sa njim dešava kada ga odbacimo.

„Ako otpad od hrane završi na deponijama, kao što je trenutno slučaj sa velikim procentom ovog otpada u Republici Srbiji, on se potom razgrađuje na otvorenom prostoru i pretvara u mešavinu gasova ugljen-dioksida i metana, koji onda slobodno završavaju u atmosferi, a pri tom su to najinvazivniji gasovi sa efektom staklene bašte koji doprinose klimatskim promenama, tačnije, globalnom zagrevanju”, objašnjava direktor kompanije Eso Tron.

Ako uzmemo samo primer Aerodroma „Nikola Tesla”, s obzirom na rastući broj putnika i planirana proširenja ugostiteljskih kapaciteta na aerodromu, očekuje se i rast količina prikupljenog otpada.

„Tokom jednog meseca operateru na dalji tretman i proizvodnju biogasa predajemo oko šest tona otpada od hrane. Očekuje se da će se ove količine značajno povećati tokom letnje sezone, kada broj letova i broj odlazećih i dolazećih putnika bude znatno veći, kao i sa otvaranjem novih restorana u terminalnoj zgradi aerodroma”, navodi Bojana Kalanović.

Uprkos tehnološkim i logističkim kapacitetima, Srbija koristi tek neznatan deo svog potencijala. Otpad od hrane u Srbiji predstavlja značajan, ali još uvek nedovoljno iskorišćen resurs za proizvodnju biogasa.

Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija

„Prema dostupnim podacima, godišnje se u Srbiji generiše oko 900.000 tona otpada od hrane, od čega više od 500.000 tona završi na deponijama. Umesto da se ovaj otpad tretira kao sirovina za proizvodnju obnovljive energije, on se u najvećoj meri odbacuje i nekontrolisano razgrađuje, pri čemu emituje metan, gas sa efektom staklene bašte koji je čak 22 puta štetniji od ugljen-dioksida”, upozorava Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija.

Značaj energenta koji nastaje preradom biootpada često se zanemaruje u poređenju sa sunčevom energijom i energijom vetra, iako upravo biogas nudi ključnu prednost – fleksibilnost.

„Za razliku od navedenih, energija od otpada ima daleko značajniju ekološku ulogu. Naime, da bi otpad postao energija, prvo je potrebno da se on ukloni iz životne sredine, koju je prilično opteretio, što nije slučaj sa suncem ili vetrom, koji – ako se slažete – i nisu baš neko opterećenje, naprotiv, čine nam životnu sredinu lepšom”, ističe Gligić i dodaje:

„Idealno je da se za balansiranje koristi električna energija iz otpada, jer je otpad jeftinije skladištiti nego sunce i vetar da pakujemo u baterije, a možemo uvek birati vreme i količinu – koliko ćemo otpada preraditi u električnu energiju i tako je isporučiti u idealno potrebno vreme.”

Nažalost, infrastruktura za sakupljanje i preradu takvog otpada u našoj zemlji još uvek je daleko od evropskih standarda.

„Infrastruktura za upravljanje organskim otpadom u Srbiji, uključujući otpad od hrane, još uvek je u ranoj fazi razvoja. Većina lokalnih samouprava nema uspostavljene funkcionalne sisteme za odvojeno prikupljanje biootpada. Čak i tamo gde postoji volja za unapređenjem, izostaje čvrst zakonski okvir koji bi obavezao generatore otpada na njegovo odvajanje i predaju ovlašćenim operaterima sa kapacitetima za preradu”, objašnjava Lidija Zelić.

Biogasno postrojenje u Čurugu

Zato Biogas Srbija mnogo ulaže u informisanje i osnaživanje – od kampanja i edukacija do rada sa mladima.

„Udruženje Biogas Srbija dugi niz godina posvećeno radi na podizanju svesti o značaju pravilnog upravljanja organskim otpadom, sa jasnom vizijom da se on više ne posmatra kao problem, već kao dragocen resurs”, kaže Zelićeva i dodaje:

„Naš cilj nije samo da informišemo, već da inspirišemo. Želimo da podstaknemo i pojedince i kompanije da prepoznaju sopstvenu odgovornost i potencijal koji donosi održivo upravljanje otpadom.”

Zajednički napori aktera iz različitih sektora – od velikih infrastrukturnih sistema, poput aerodroma, preko operatera, poput Eso Trona, do stručnih udruženja, kao što je Biogas Srbija – pokazuju da održivost nije samo pitanje volje, već i znanja, saradnje i sistemskog pristupa. Što je najvažnije, već je moguća – sada i ovde.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Borislav Despotović

Foto: Freepik / Freepik , Udruženje Biogas Srbija, Belgrade Airport