Pre više od decenije, Maja Petrović je odlučila da ostavi iza sebe karijeru u ekonomskim i razvojnim projektima, i posveti se onome što zaista voli – nutricionizmu i gastronomiji. Ta ljubav se pretočila u blog „Vitki gurman”, koji danas predstavlja jedno od najprepoznatljivijih mesta u onlajn svetu kada je reč o pametnoj, ukusnoj i promišljenoj ishrani.

U razgovoru za BIZLife Maja otkriva kako vidi zdravu ishranu, zašto ne veruje u instant rešenja i dijete, kako izgleda njen dan kada je reč o obrocima i šta joj je „oslonac” u kuhinji. Na naše pitanje kada je shvatila da „vitki” i „gurmanski” mogu da idu zajedno – Maja odgovara iskreno i bez uvijanja:

„Odomaćilo se da se zdravom hranom, zbog velike dominacije industrije (prerađenih) žitarica, naziva prilično neukusna i nezačinjena hrana. Nekada je u šali zovem ’hranom za ptice’”, poručuje naša sagovornica, ističući to da za nju zdrava ishrana počinje sa tradicionalnim namirnicama, onim koje su koristili naši preci, ali i sa znanjem o začinima i tehnikama pripreme.

„Hedonistima nazivaju ljude koji jedu prevelike količine bilo koje hrane. Ja ih vidim drugačije: kao probirljive osobe koje pažljivo i sa znanjem biraju svoje zalogaje, vodeći računa o zdravlju isto koliko i o ukusima. Jedan ’gastro snob’ nikada ne bi pojeo tortu s margarinom, pudingom i žele bombonama – ali će se ponekad odlučiti za jedno parče domaće torte s lešnicima, maslacem i pravim poslastičarskim kremom od žumanaca”, navodi ona.

Filozofija ishrane Maje Petrović počiva na razbijanju zabluda, a jedna od najdublje ukorenjenih je da postoje posebne vrste hrane za doručak, ručak i večeru. Prema njenom mišljenju, u to nas je ubedila industrija žitarica, posebno od II svetskog rata, pa do kraja „mračnog veka nutricionizma”, kako Maja naziva XX vek:

„Umesto omleta, gurali su nam visoko prerađene namirnice i pričali da je put do zdravlja popločan zašećerenim prerađevinama od pšenice ili kukuruza. Tako smo umislili da se za doručak jede ’hrana za doručak’. Istina je da se uvek jede ’prava hrana’: namirnice, a ne proizvodi.”

U vremenu opsednutom „supernamirnicama” i trendovima, Maja se uvek vraća osnovama.

„Omlet za doručak, bapsko jelo ’na kašiku’ za ručak i povrće s nekim laganim proteinom za večeru – nikako ne mogu da budu greška. Volim ja avokado, ali znam da zdrave masnoće u njemu jesu one iste koje čine oko 77 odsto maslinovog ulja. Ali su dominantne i u pilećoj i svinjskoj masti. Svinjsku mast svi zovu ’zasićenom’, a istina je da je ona samo oko 37 odsto zasićena, dok je najveći deo preostalih masnih kiselina u njoj isti onaj kao u maslinovom ulju – oko 47 odsto. Pričam o mononezasićenim masnim kiselinama”, objašnjava autorka bloga „Vitki gurman”.

Ona dodaje i to da je istorija nutricionizma puna nelogičnosti i loših smernica. Kako ističe, nekadašnje „plašilice” su postojale da bi se smanjio broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja. Iz istih razloga je dramatično smanjivana granica za holesterol – od osam, pre 25 godina, na sadašnjih pet.

„Da li su uspeli da reše problem ovim merama? Nisu. A da li su pre industrije žitarica, margarina i rafinisanih ulja te bolesti postojale? Vidite, nisu. Doktor koji bi 1930. godine odlučio da se bavi srčanim problemima smatran je ’egzotičnim misliocem’. Bilo je toga i tada, ali nedovoljno da bi se na tome pravila karijera. Čim se udubite malo više, sve vam bude jasno. Ne verujem u teorije zavere, ali verujem u tokove novca”, navodi Maja.

Zbog rubrike „Namirnice pod lupom” Maju Petrović mnogi smatraju ekspertom za čitanje deklaracija, ali danas joj to nije prioritet. Kako kaže, više ih ne analizira, niti navikava čitaoce da to rade, jer, kako kaže, to je ćorav posao.

„Brokoli i pileći batak nemaju deklaraciju, a nema je ni kupus ili pastrmka. Da se razumemo, ja nisam fanatik. Naravno da ću leti pojesti poneki industrijski sladoled – ali me neće prevariti naziv ’s manje masti’. Industrijski sladoled je industrijski sladoled. Ne može da bude zdraviji, pa zato uzmem onaj koji mi se najviše sviđa. To je, obično, nešto s višnjom i crnom čokoladom. Mislim da je zato mnogo važnije da učimo o sastavu masnih kiselina – znamo po čemu se razlikuju masnoće. Smatram da je zločin što se ovo ne uči u školama kao obavezan predmet. Već 12 godina to ponavljam kao papagaj”, ističe ona.

Upravo takav pristup – realan, informisan i nenametljiv – privukao je poverenje publike. Maja ne nudi instant rešenja, niti komercijalne dijete. Čita o tome 30 godina, čita apsolutno sve, a time je počela da se bavi, kako ističe, u vreme kad je bila perfektno zdrava i imala savršenu liniju.

„Učila sam iz ljubavi, a ne da rešim problem, steknem diplomu, zarađujem od toga. Da li će neko biti vegan, odlučiti se za mediteransku ishranu ili ishranu s malo ugljenih hidrata – njegova stvar. Ja svoj izbor imam. Čitala sam knjige autora s kojima se slažem, ali i knjige onih s kojima se ne slažem. Išla sam i na predavanja zakletih sirovih vegana, jer volim svakoga da čujem”, govori Maja.

Nutricionizam nikako nije jednosmerna ulica, ističe naša sagovornica, dodajući to da se smernice i pravila kroje prema nekoj osobi, a ne prema opštim smernicama. Kada je reč o organizaciji obroka, ona je poznata po praktičnim savetima. Na često pitanje kako ima vremena da kuva svaki dan, odgovara bez zadrške, kratko i jasno: „Ne radim to, jer neću. A i mrzi me.”

Rešenje vidi u modernoj kuhinji – slow cooker, air fryer, kuvalo na pari:

„Ako nemate vremena, bežite od tradicionalnih metoda kuvanja, koje uključuju šporet, lonac i varjaču, jer tu morate da dežurate. Bežite i od rerne, koja je prespora. Korišćenjem ova tri povoljna uređaja i malog zamrzivača – svi problemi su rešeni. Potrebno mi je samo dva minuta da uključim povrće da se kuva na pari u kuvalu, a istovremeno ubacim, na primer, otkošteni karabatak u air fryer. Kad kažem da jedem iste namirnice kao moja prababa, to ne znači da koristim i njene metode kuvanja. Nije realno.”

Na kraju, pitali smo je da izdvoji jednu namirnicu ili obrok koji joj je večiti oslonac – nešto što joj uvek prija.

„Oslonac je zamrzivač s mojim polugotovim ili gotovim jelima. A ono što meni najviše prija jeste da pravim složena jela, restoranskog kvaliteta, na primer, rolnice od karabataka bez kože i kostiju, punjene guščijom džigericom i kestenom. Istina je da je taj ritual traži vreme, znanje i trud, ali istovremeno prija mom telu, duši i raspoloženju”, zaključuje priču za magazin BIZLife Maja Petrović, kreatorka bloga „Vitki gurman”.

Kroz svaki odgovor vidi se da naša sagovornica ne propagira kratkoročne dijete, već dugoročne promene zasnovane na znanju, iskustvu i uživanju. Njen pristup ishrani je ličan, realan i utemeljen u istoriji, nauci i zdravom razumu. „Prava hrana, a ne proizvodi” – ta poruka je osnova njenog rada i svakog recepta, saveta i svakog posta koji deli sa publikom na svom blogu.

Blog „Vitki gurman”

Blog „Vitki gurman” Maja Petrović je pokrenula marta 2012. godine, a već 2014. dobila je nagradu za najbolji blog u Srbiji. Usledila je knjiga „Gurmanske veze”, koja je prodata u nekoliko hiljada primeraka i prevedena na slovenački. U 2024. izdala je i eKuvar „Hedonistički vodič za specijalne prilike”. Njen rad i iskustvo prepoznati su u različitim krugovima, ne samo na internetu.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.