Euro-Petrol preuzeo deo Ininih kupaca naftnih derivata

Javna preduzeća i državne institucije u Hrvatskoj potrošile su prošle godine na naftne derivate čak 53 odsto više novca. Međutim, Inin dominantni udeo na tržištu smanjen je za čak 14,2 postotna boda, dok se riječki Euro-Petrol nametnuo kao njen glavni konkurent među dobavljačima u javnoj nabavci, pokazala je najnovija analiza Briefing e-servisa, firme specijalizovane za praćenje, analizu i savetovanje u području javne nabavke.

Prema podacima iz saopštenja o sklopljenim ugovorima, na javnu nabavku naftnih derivata u 2011. utrošeno je 668,3 miliona kuna, prema 437,2 miliona u 2010, ne računajući višegodišnje okvirne sporazume. Objavljeno je 416 saopštenja o sklopljenim ugovorima ili 80% od ukupnog broja nadmetanja, pa javnost u zakonski predviđenom roku nije saznala za ishod svakog petog nadmetanja.

Najuspešniji ponuđač i ove je godine bila Ina sa 194 sklopljena ugovora u ukupnom iznosu od 418 miliona kuna ili 62,6% od ukupno utrošenih sredstava, ne računajući višegodišnje okvirne sporazume. Iako je taj iznos za četvrtinu viši nego lani, Inin tržišni udeo smanjen je za 14,2 postotna boda, jer je godinu pre ostvarila 76,8% vrednosti.

Drugo mesto zauzeo je Euro-Petrol sa 119 sklopljenih ugovora i rastom od 515% na 211,4 miliona kuna, na šta su znatno uticala dva ugovora o isporuci goriva za HŽ Vuču vlakova, u ukupnoj vrednosti od 123,3 milijuna kuna.

Najveći naručilac i prošle godine bila je „Jadrolinija“, s vrednošću ugovora od 254,2 miliona kuna, sklopljenih s Inom, dok je 2010. na javnu nabavku derivata, izvan višegodišnjih okvirnih sporazuma, utrošila 191,7 milijuna kuna.

Ukupno je bilo 363 naručioca, dok je ponuđača bilo 23, a zanimljivo je kako se kod manjih dobavljača radi o vrlo dinamičnom tržištu jer se 2011. pojavljuje čak 14 uspešnih ponuđača kojih nije bilo u 2010, uglavnom sa samo jednom ili dve isporuke.

Uz Inu i Euro-Petrol, među vodećih pet ponuđača su Petrol Hrvatska ,Lukoil Croatia i OMV Hrvatska.

Na okvirne sporazume koji se sklapaju na više od godinu dana utrošeno je još 456,9 miliona kuna, prema 377,3 milijuna kuna u 2010, pa je očigledno kako su se javni naručioci manje odlučivali na dugoročnije sporazume, čiji je udeo u ukupnoj vrednosti pao sa 46,3% u 2010. na 40,6% prošle godine.