„Zdravkove“ koke nose fit jaja
Farma u Velikoj Moštanici koju je otvorio profesor Danilo Vicković „ušla“ je u EU pre Srbije. Oko 1.200 koka nosilja na njoj „baškari“ se na 150 kvadrata što je osam kvadratnih metara po jedinki – znatno više od onih minimalnih 750 kvadratnih centimetara, koliko farmeri na Starom kontinentu treba da obezbede svakoj kokoški.
Sve je počelo u oktobru prošle godine, kada je Vicković, bivši dekan Veterinarskog fakulteta, po odlasku u penziju otvorio gazdinstvo koje je nazvao „Zdravko“. Tako je ostvario ideju o proizvodnji zdravih jaja sa manje holesterola, koju je „krčkao“ desetak godina. Uspeo je zahvaljujući dobrim uslovima koje je obezbedio za kokoške. To se ne odnosi samo na smeštaj, već i na ishranu.
– Životinje se hrane specijalnim biljnim obrocima koji su bogati selenom, vitaminom E i drugim važnim sastojcima – objašnjava Vicković.
Zbog toga, koke sa „Zdravka“ daju jaja koja imaju za četvrtinu veći udeo omega tri masnih kiselina nego što je uobičajeno, pa mogu da ih konzumiraju osobe sa povišenim nivoom masnoće u organizmu. Stručne institucije – fakulteti i naučni instituti – „aminovali“ su Vickovićev poduhvat izdavanjem potrebnih sertifikata.
– Kad kokoške snesu jaja, ona se skladište u hladnjaču. Dešava se da se ponegde ljuska isprlja, ali to operemo. Na svako jaje stavlja se pečat, potom se jaja pakuju u kutiju s nalepnicom koja mora da se pocepa prilikom otvaranja – objašnjava Vicković.
Jaja se prodaju na pijacama, ima ih u prodavnicama na nekoliko mesta u Beogradu, a cena se mahom ne razlikuje od uobičajene.
– Trebalo bi, zbog specijalne i skuplje ishrane kokošaka, da i cena jaja bude viša, ali ljudi kao da nisu navikli na ovakve inovacije. Dešava se da pomisle da je u pitanju neka prevara, čim ima manje holesterola. Jedan čovek je mislio da pečat označava jaja za bacanje – kroz smeh priča Vicković.
„Zdravko“ je, prema saznanjima vlasnika, prva farma u Srbiji, a verovatno i šire, koja je uspela da komercijalizuje ovaj proizvod.
– U Evropi se ovo pretežno radi kao eksperiment i retko kad se nađe na rafovima prodavnica. Istini za volju, ne može mnogo novca da se zaradi. Ko u ovakav posao krene vođen profitom ne sluti u kolikoj je zabludi - zaključuje Vicković.
