Narodna biblioteka predstavlja javnosti umetničko blago
U godini koja je u celoj državi posvećena jednoj od najstarijih i najuglednijih institucija kulture u našoj zemlji – Narodnoj biblioteci Srbije – ova ustanova koja je od početka godine otpočela novo razdoblje intenzivnog razvoja, otvara svoja vrata i ljubiteljima likovne umetnosti. Nacionalna biblioteka u svojim depoima već 180 godina prikuplja, obrađuje i čuva skoro šest miliona artefakata iz perioda od 11. do 21. veka. Pored knjiga i drugog bibliotečkog materijala, stručnjaci NBS kontinuirano prikupljaju, obrađuju i predstavljaju karte, atlase, plakate, fotografije, grafike, muzikalije, stare, retke i minijaturne knjige, rukopisnu zaostavštinu, lične predmete velikana i još mnogo toga.
Sa novim vršiocem dužnosti upravnika NBS Dejanom Ristićem i njegovim menadžmentom, ovo blago počinje da biva predstavljano najširoj javnosti. U okviru prebogatog korpusa kulturne baštine, posebno mesto zauzima izuzetna zbirka likovne umetnosti Narodne biblioteke Srbije. Kako saznajemo od upravnika Ristića, upravo ovih dana bogata kolekcija popunjena je još jednim vrednim primerkom. Jedan od najvećih savremenih slikara, Petar Omčikus, darovao je nacionalnoj biblioteci svoje delo „Beograd – Balkanska ulica“.
– Likovna zbirka NBS ima više od 280 dela najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih stvaralaca prošlog veka. Raspolaže reprezentativnim delima Save Šumanovića, Petra Lubarde, Bože Ilića, Miće Popovića, Mrđana Bajića, Ljubice Cuce Sokić, Miloša Gvozdenovića, Peđe Milosavljevića, Milete Prodanovića i mnogih drugih autora. Od pre nekoliko dana, ovoj plejadi velikana pridružio se i Petar Omčikus – otkriva za „Politiku“ upravnik NBS i konstatuje da se nacionalnoj biblioteci obratio veći broj slikara, grafičara i vajara koji bi želeli da daruju Narodnu biblioteku Srbije povodom velikog jubileja, 18 decenija od osnivanja.
Kako navodi, u želji da velikom broju posetilaca i korisnika približi svoju izuzetnu likovnu zbirku, kao i da je prvi put nakon više decenija muzeološki obradi, NBS je otpočela u martu veliki projekat muzeološke obrade, restauracije i konzervacije čitave kolekcije. Podršku tom velikom poduhvatu pružaju Muzej savremene umetnosti i prof. dr Lidija Merenik. Rezultat rada biće katalog likovne zbirke srpske nacionalne biblioteke, koncipiranje stalne postavke, kao i povremenih tematskih postavki.
– Najveću zaslugu za stvaranje i višedecenijsku brigu o ovoj izuzetnoj kolekciji ima bibliotekar-savetnik Ivana Nikolić koja i sada predvodi interdisciplinarni tim koji radi na muzeološkoj obradi zbirke. U vremenima kada su za posetioce godinama zatvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka Srbije postaje jedno od najznačajnijih mesta gde se zainteresovani studenti, stručnjaci, ljubitelji umetnosti i turisti, kao i ostali naši građani, na najbolji način mogu upoznati sa nekim od najvrednijih dela jugoslovenske i srpske likovne umetnosti – dodaje Ristić, napominjući da postoji velika potreba javnosti da se upozna sa likovnim blagom koje se čuva u zdanju Ive Kurtovića na vračarskom platou.
Sve troškove rada na zaštiti i prezentaciji likovne zbirke snosi sama Narodna biblioteka Srbije koja je sredstva za tu namenu obezbedila iz sopstvenih prihoda, ukazuje naš sagovornik.
– Time srpska nacionalna biblioteka želi da pokaže da je i u vremenu ekonomske krize moguće delovati i bez uobičajene podrške države, štedeći budžetska sredstva za druge namene. Kada, krajem ove jubilarne godine, velika i bogata zbirka likovne umetnosti NBS prvi put bude potpuno obrađena i zaštićena, uslediće izložba koja bi predstavila ono najdragocenije što se čuva u zdanju u Skerlićevoj ulici broj 1 – objašnjava Ristić.
Narodna biblioteka Srbije koja, sa bezmalo 2.000 korisnika i posetilaca dnevno, predstavlja najposećeniju instituciju u zemlji, dodaje upravnik.
