Kipar postao peta zemlja evrozone koja traži pomoć od EU
Kipar je , pored Grčke, Irske, Španije i Portugala, postao peta zemlja evrozone koja je zatražila finansijsku pomoć EU.
Vlada u Nikoziji kaže da će tražiti pomoć za pokrivanje budžetskog deficita, kao i za spašavanje svog bankarskog sektora koji je teško pogođen grčkom krizom. Kipru je potrebno najmanje 1,8 milijardi evra, oko 10 posto domaćeg bruto proizvoda, do 30. juna kako bi uspeo da zadovolji evropska finansijska pravila u vezi sa dokapitalizacijom Kiparske Narodne banke. Stručnjaci smatraju da će Kipru trebati veća finansijska pomoć.
Ministar finansija Vasos Šarlaj rekao je Reutersu da će „pun iznos finansijske pomoći biti utvrđen tokom nedelje, ali da će Kipar sigurno tražiti onoliko novca koliko je potrebno da se pokriju fiskalni zahtevi i dokapitalizacija“.
Kipar se tako pridružio Grčkoj, Irskoj, Španiji i Portugaliji, koje su već tražile i delimično dobile primile pomoć evropskih partnera kako bi se spasile od bankrota. Kipar 1. jula preuzima polugodišnje predsedavanje EU.
Vlada u Nikoziji navodi i da će osim od Brisela, pomoć tražiti i od Rusije i Kine sa kojima će nastaviti pregovore o mogućoj novoj pozajmici, Kipar je već od Rusije pozajmio 2,5 milijarde evra.
Kiparski krah klasičan je primer „širenja zaraze“, od koje strahuju evropski lideri jer bi mogao biti loš znak da se nešto slično sprema i u većim ekonomijama – Italiji i Španiji – čiji će slom biti teško sanirati. Kiparske banke izgubile su ogromne količine novca prilikom otpisa grčkog duga, jer su posedovale velike količine nenaplativih grčkih obveznica. Pritom su ogromne gubitke banke pretrpele i u nenaplativim kreditima svom poslovnom sektoru, koji je zavisio od Grčke kao glavnom trgovačkom partneru.
Bonitetna agencija Fitch procenila je kako će Kipru trebati 4 milijarde evra da sanira svoje banke, a to je ekvivalent četvrtini kiparskog BDP-a.
