Na severu Bačke počela žetva ječma
Na severu Bačke počela je žetva ječma, a prvi prosečni prinosi od oko pet tona po hektaru su za oko 15 posto manje nego lane, procenili su stručnjaci.
To je dobar prinos u odnosu na uslove koji su pratili proizvodnu godinu, kao i prvi rezultati roda sorti prispelih za žetvu čije se intenziviranje očekuje sredinom sedmice, rekao je za Tanjug stručni saradnik u poljoprivrednoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomir Šusa.
Navodeći da su prvi otkosi ječma u opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš „pali“ na njivama Poljoprivrednog gazdinstava „Doža Derđ“ , nedelju dana ranije nego što se procenjivalo, on je objasnio da je na to uticalo ubrzano sazrevanje useva, posle nekoliko dana sa tropskim temperaturama.
Žetvu ječma počelo je i poljoprivredno gazdinstvo „Panonija“, gde je ostvaren prinos od 6,2 tone po hektaru.
Šuša smatra da će žetva pšenice početi krajem ove ili početkom naredne sedmice ukoliko se produži suvo i veoma toplo vreme.
Za vikend počinje žetva pšenice, zasejano nikad manje
Žetva ječma u Srbiji počela je tokom proteklog vikenda, a očekuje se da će krajem ove sedmice kombajni ući i na prve parcele pod pšenicom, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
Proizvođači su za sada zadovoljni prinosima ječma koji najavljuju dobar rod, istakao je on, napomenuvši da je na prvim parcelama hektarski prinos iznad šest tona „što je veoma dobro“.
„Ono što nije dobro je to što za sada ne stižu povoljne vesti kada je kvalitet u pitanju, no imajući u vidu da je žetva počela pre dva dana, radi se o malom broju uzoraka i postoji šansa da to ne bude toliko crno kao što izgleda na prvi pogled“, ukazao je Saković.
Kada je reč o pšenici, on je naveo da će tokom predstojećeg vikenda u našoj zemlji započeti i žetva pšenice na terenima gde je pesak preovlađujuća podloga i tamo gde su sejane rane sorte.
Saković je podsetio da su jesenas u Srbiji zasejane rekordno male površine pod pšenicom – 471.000 hektara, dodajući da će prinosi ove godine po svemu sudeći biti nešto manji nego lane kada su u proseku iznosili 4,25 tona po hektaru.
Razlog tome su, kako je objasnio Saković, problemi u jesen u vreme nicanja i bokorenja pšenice kada je bila izuzetna suša, zbog čega je biljka sporije napredovala.
„Stručnjaci za sada tvrde da ovo vreme neće ostaviti traga na kvalitet i ako to bude tačno, onda ne treba očekivati nikakve posebne probleme, bez obzira na to što će nam rod biti manji od prošlogodišnjeg, te ćemo na raspolaganju imati manje od dva miliona tona“, rekao je on.
To što će ovogodišnji rod pšenice biti manji neće se odraziti na snabdevanje domaćeg tržišta, ali svakako ćemo imati manje za izvoz, zaključio je Saković.
