Velika preraspodela moći u svetu?

Prognoze budućeg ekonomskog napretka pokazuju da će zemlje u razvoju postati najrazvijenije, a zapadne države izgubiti primat.
Sjedinjene Američke Države će sa 21,2 biliona dolara i dalje imati najveći bruto domaći proizvod, ali će im Narodna Republika Kina Kina, sa 19,4 biliona dolara, biti za petama.

SAD I NR Kina su I dalje dve vodeće svetske ekonomske sile, mereno veličinom BDP, kažu ekonomski stručnjaci Bert Rirup i Dirk Hajlman.

NRKina, međutim, ima BDP meren paritetom kupovne moći (prema tržišnim cenama) od 11,3 biliona dolara.

Na trećem i četvrtom mestu će se po nemačkim autorima nalaziti se azijske zemlje, a Japan će biti u maloj prednosti pred Indijom.

Japan je sada na trećem mestu (nominalni BDP od 5,7 biliona dolara), ali je Indija prema veličini BDP u 2011, bila na 11. mestu kada se radi o nominalnom BDP (1,68 biliona), odnosno na trećem kada se BDP meri shodno PPP (4,5 biliona).

Nemačka – trenutno četvrta najveća ekonomija sveta (3,6 biliona) – skliznuće na šesto mesto, odmah iza Brazila (2,4 biliona), koji je sada na šestom mestu, mereno veličinom BDP.

Rusija ima BDP shodno PPP od 2,4 biliona dolara, a nominalni od 1,85 biliona koji je stavljaju na šesto, odnosno deveto mesto u svetu.

G-7 sada čine SADS, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija I Kanada.

Nemačka bi bila jedina evropska zemlja u eventualnom budućem najvećim klubu ekonomskih sila.

Dirk Mesner, direktor nemačkog Instituta za razvoj, smatra da u 21. veku neće biti zapadne dominacije.

Globalizacija je dovela do približavanja između zemalja Organizacije za ekonomski razvoj I saradnju (OECD), koja okuplja 33 industrijski najrazvijenije zemlje sveta, i bivših zemalja u razvoju.

Mesner smatra da će NR Kina 2030. biti najveća ekonomija na svetu.

U Evropi postoji jedna nepoznanica koja je povezana sa izlaskom iz dužničke krize, no autori Rirup i Hajlman smatraju da će zemlje sa Kontinenta uspeti da finansije i banke stave pod kontrolu.

Ukoliko se to, međutim, ne dogodi, onda bi, po Hajlmanu za Evropu to značilo veoma težak pad privredne proizvodnje.

„To bi bio korak unazad, i bilo bi nam potrebno najmanje 10 godina za oporavak. To bi takođe negativno uticalo na ostatak svetske privrede“, zaključio je Hajlman.

G-20 čine 19 država I Evropska unija.

Članice G-20 zajedno predstavljaju ako 90 odsto ukupnog BDP u svetu, 80 odsto globalne trgovine i dve tećine svih stanovnika na zemlji.