Multitasking ubija produktivnost: Ovo su 4 najveća mita o njemu
Kao preduzetnik, sportista amater i otac dvoje dece Artis Rozentals, zna da je multitasking ponekad jedina opcija da se bilo šta uradi. Od nas se često očekuje žongliranje, kako od strane naših kompanija tako i porodica.
,,Upravo zbog toga pokušavam da izbegnem multitasking što je više moguće tokom svog radnog vremena. I činim sve što mogu da ubijem ono što nazivam ‘kulturom multitaskinga’ u svojoj kompaniji“, kazao je Artis.
Kao stručnjak za produktivnost, susreo se sa mnogim mitovima o produktivnosti usredsređenim na multitasking. Neki od njih su toliko duboko ukorenjeni u našem razmišljanju da ih možemo videti kao univerzalne istine umesto kao fikciju kakva zaista jeste. Te pretpostavke je svrstao u četiri najveća mita koji mogu da naštete efikasnosti kompanije, piše Entrepreneur.
Mit #1: Zaposleni koji obavljaju više zadataka su produktivniji
Mnogi su upoznati sa kompanijama koje podsećaju na pčelinju košnicu: gužva je uvek tu, i svi izgledaju zauzeto i pod stresom većinu vremena.
,,Kada bismo imali vremena i kapaciteta da analiziramo takve organizacije, siguran sam da bi većina njih ispoljila ‘kulturu multitaskinga’ – okruženje u kojem se procenjuje po broju zadataka s kojima žongliraš umesto po rezultatima koje donosiš“, kazao je on.
Ipak, bezbroj kompanija upada u zamku mešanja produktivnosti sa time da ,,neko izgleda zauzeto“. Ako jednostavno želite da izgledate zauzeto, multitasking zaista može da bude jedna od strategija za korišćenje. Ali ako ste multitasker koji teži da bude produktivan, Artis ima loše vesti.
Multitasking (Unsplash)
Nalazi istraživanja koji ukazuju na štetne efekte multitaskinga su ubedljivi, od toga da ometa vašu radnu memoriju do sklonosti ka gubitku pažnje i generalno zaboravljanju stvari.
Jednostavno rečeno, ljudski mozak ne može efikasno da se nosi sa više složenih zadataka istovremeno. Zbog toga multitasking često dovodi do promene konteksta, što može da bude dugotrajno i podložno greškama.
Mit #2: Multitasking pomaže vašem timu da ispoštuje rokove
Umesto da vam pomogne da postignete svoje ciljeve, multitasking vas usporava zbog mentalnog naprezanja povezanog sa skakanjem sa jednog zadatka na drugi. Na taj način multitasking može da dovede do kašnjenja i propuštenih rokova.
Fokusiran rad sa jasnim prioritetima je taktika za efikasno upravljanje vremenom.
,,Moj pristup je da zamenim periode fokusiranog rada sa strateškim pauzama i promovišem ovu praksu i svom timu“, rekao je Artis Rozentals.
Ovo nije ništa novo – pre deset godina, studija je otkrila odnos 52/17 pauze na poslu kod najproduktivnijih ljudi. Takođe je pokazala da je kombinacija 52-minutnih sesija neprekidnog rada sa 17-minutnim pauzama zlatni odnos za postizanje maksimalne produktivnosti tokom radnog dana.
,,Ovaj pristup mi i dalje funkcioniše, iako ponekad prilagodim dužinu bilo kojeg od tih perioda kako bi odgovarao svojim potrebama. Zaposleni takođe mogu da izaberu individualni odnos pauze na poslu – to može da bude i Pomodoro tehnika sa odnosom 25/5, šta god da radi za njih, sve dok to ne podrazumeva skakanje sa zadatka na zadatak svaka dva minuta.
Posao, multitasking (Freepik)
Mit #3: Šef koji obavlja više zadataka je najbolji
Iako multitasking može da učini da menadžer izgleda kao majstor za sve, takođe može da prikaže nedostatak određivanja prioriteta i veština planiranja. Još gore, ako pokušaju da upravljaju zaposlenima na mikro nivou i zabadaju nos u poslove svih ostalih, rekao je Artis.
Fokusiranje na ključne odgovornosti menadžera pokazuje mnogo veću vrednost i stručnost. Biti sveprisutan i vođa su dve različite stvari – ako ovo drugo radite ispravno.
,,Mislim da je najbolje imati samodovoljan tim koji može da uradi sve ili većinu zadataka nezavisno od doprinosa menadžera. Uz to, menadžer treba da bude dostupan da odgovori na strateška pitanja i da daje uputstva timu“, objasnio je on.
Posao, zaposleni, multitasking (Pexels)
Mit #4: Zaposleni su produktivni ako brzo reaguju
Zaposleni se često osećaju obaveznim da odmah odgovore na poruke ili mejlove svog šefa samo zato što se plaše da izgledaju rasejano ili opušteno.
,,U mojoj kompaniji pokušavamo da uradimo suprotno – važan je rezultat vašeg rada, a ne brzina odgovaranja na mejlove ili Slack poruke. Poštujem da se individualni stilovi rada zaposlenih mogu razlikovati. Prema tome, niko nije primoran da uvek bude dostupan. Ipak, neke pozicije zahtevaju odaziv više od drugih“, zaključio je Artis.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash, Freepik, Pexels
