Google-ove emisije gasova staklene bašte RASTU zbog veštačke inteligencije

Nakon što je Google požurio da ugradi veštačku inteligenciju u svoje osnovne proizvode, problem se pojavio iza kulisa: sistemi potrebni za napajanje njegovih AI alata uveliko su povećali emisije gasova staklene bašte kompanije.

Sistemima veštačke inteligencije je potrebno mnogo računara da bi funkcionisali. Data centri potrebni za njihovo pokretanje, u suštini skladišta puna moćne računarske opreme, usisavaju tone energije za obradu podataka i upravljanje toplotom koju svi ti računari proizvode.

Krajnji rezultat je da su Guglove emisije gasova staklene bašte porasle za 48 odsto od 2019. godine, prema godišnjem izveštaju o životnoj sredini tehnološkog giganta. Tehnološki gigant je za taj rast okrivio „povećanu potrošnju energije centra podataka i emisije iz lanca snabdevanja“.

Sada, Google svoj cilj da do 2030. godine postigne neto nulte emisije naziva „izuzetno ambicioznim“ i kaže da će na obećanje verovatno uticati „neizvesnost oko budućeg uticaja veštačke inteligencije na životnu sredinu, koji je složen i teško ga je predvideti“. Drugim rečima: inicijativa kompanije za održivost – koja je nekada uključivala slogan „ne budi zao“ u svom kodeksu ponašanja – postala je komplikovanija zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.

Google (Pixabay)

Ulaganje u veštačku inteligenciju

Google, kao i drugi tehnološki rivali, uložio je mnogo u veštačku inteligenciju, koja se naširoko smatra sledećom velikom tehničkom revolucijom koja je spremna da promeni način na koji živimo, radimo i konzumiramo informacije. Kompanija je integrisala svoju Gemini generativnu AI tehnologiju u neke od svojih osnovnih proizvoda, uključujući Search i Google Assistant, a izvršni direktor Sundar Pičai je nazvao Google „kompanijom koja je prva u AI“.

Ali veštačka inteligencija ima veoma lošu stranu: centri podataka koji su gladni energije za koje Google i drugi Big Tech rivali trenutno troše desetine milijardi dolara svakog tromesečja na proširenje kako bi podstakli svoje AI ambicije, piše CNN.

Ilustrujući koliko su modeli veštačke inteligencije zahtevniji od tradicionalnih računarskih sistema, Međunarodna agencija za energiju procenjuje da Google upit za pretragu zahteva u proseku 0,3 vat-časa električne energije, dok ChatGPT zahtev obično troši oko 2,9 vat sati. Oktobarska studija holandskog istraživača Aleksa de Vrisa procenila je da „najgori scenario“ sugeriše da bi Google-ovi sistemi veštačke inteligencije na kraju mogli da troše toliko električne energije koliko i zemlja Irska svake godine, pod pretpostavkom potpunog usvajanja AI u svom trenutnom hardveru i softveru.

„Dok dalje integrišemo veštačku inteligenciju u naše proizvode, smanjenje emisija može da bude izazovno zbog povećanja zahteva za energijom usled većeg intenziteta AI računara i emisija povezanih sa očekivanim povećanjem naših investicija u tehničku infrastrukturu“, navodi Google u svom izveštaju.

AI, veštačka inteligencija, ChatGPT 4 (Freepik)

Borba protiv klimatskih promena

Dodaje se da potrošnja električne energije u data centru trenutno raste brže nego što može dovesti na mrežu izvore električne energije bez ugljenika.

Google je rekao da očekuje da će njegova ukupna emisija gasova staklene bašte nastaviti da raste pre nego što padne, jer kompanija nastoji da ulaže u čiste izvore energije, kao što su vetar i geotermalna energija, za napajanje svojih centara podataka.

Velike količine vode koja se koristi kao rashladna tečnost potrebna za sprečavanje pregrevanja centara podataka takođe predstavlja izazov za održivost. Google kaže da ima za cilj da do 2030. godine nadoknadi 120 odsto sveže vode koju troši u svojim kancelarijama i centrima podataka. Prošle godine je nadoknadio samo 18 odsto te vode, iako je ta količina naglo porasla sa 6 odsto prethodne godine.

Google je takođe među kompanijama koje eksperimentišu sa načinima korišćenja veštačke inteligencije u borbi protiv klimatskih promena. Na primer, projekat Google DeepMind iz 2019. obučavao je AI model o vremenskim prognozama i istorijskim podacima vetroturbina kako bi se predvidela dostupnost energije vetra, pomažući da se poveća vrednost obnovljivog izvora energije. Kompanija je takođe koristila veštačku inteligenciju da predloži vozačima efikasnije rute koje koriste Google mape.

„Znamo da je skaliranje veštačke inteligencije i njeno korišćenje za ubrzanje klimatskih akcija jednako ključno kao i rešavanje uticaja na životnu sredinu koji je povezan sa njim“, navodi Google u izveštaju.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Pixabay, Freepik