Da li je poreska reforma neizbežna?

Povećanje ovog nameta na potrošnju za dva odsto moglo bi da poveća prihode u kasi za oko 150 miliona evra. Uz 150 miliona evra koliko je Vlada namerila da uštedi do kraja godine to bi moglo da bude dovoljno da se održi zacrtani nivo minusa u kasi, ukoliko se situacija ne pogorša
 

Ako bi novi ministar finansija ispunio sva obećanja koja mogu da se čuju tokom izborne kampanje, Srbija bi krenula na siguran put ka grčkom scenariju, smatraju poreski stručnjaci. Bez obzira na to što se stranački kandidati utrkuju da najave koje će poreze smanjiti, posle Đurđevdana neki nameti će morati da se povećaju.

Jer, budžet puca po svim šavovima, pa je jaz između prihoda i rashoda u republičkoj kasi samo u prva dva meseca dostigao više od 37 milijardi dinara. Na nivou cele države posmatrano, on je nešto manji i iznosi 31 milijardu dinara. U svakom slučaju, to je daleko više nego što „zamrznuti aranžman” sa Međunarodnim monetarnim fondom dozvoljava i plan Ministarstva finansija predviđa. Prema dogovoru sa Fondom, budžetski deficit u prvom kvartalu ne sme da bude veći od 26 milijardi dinara. Uz to, tendencije su veoma loše i na to je nedavno upozorio i Fiskalni savet.
 
Pesimistični scenario
 
Prema računici Fiskalnog saveta, da se ništa nije preduzelo, minus u kasi na kraju marta mogao je da dostigne 55 milijardi dinara, što je duplo više nego što zakon dozvoljava. Na sreću, Vlada je usvojila plan koji će omogućiti uštedu 15 milijardi dinara. Na žalost, to ipak neće biti dovoljno da manjak u kasi do kraja godine ne bude veći od 152 milijarde dinara, koliko je predviđeno Zakonom o budžetu. Zbog toga su, predlažu u Fiskalnom savetu, neophodne dodatne hitne mere. Nije tajna šta bi mogle da budu neke od njih. U svojim ranijim izveštajima članovi Fiskalnog saveta već su sugerisali da bi povećanje PDV-a moglo da bude jedno od rešenja. Ograđujući se da je na Vladi da predloži jasan plan kredibilnih mera, još prilikom analize budžeta za ovu godinu u ovoj instituciji su istakli kako će kreatori fiskalne politike morati da predlože i neke bolnije mere ukoliko privrednog rasta u ovoj godini ne bude. S obzirom na to da ove godine bruto domaći proizvod može da poraste za najviše 0,5 odsto, to znači da će se između prihoda i rashoda po tom osnovu javiti „rupa” od najmanje 30 milijardi.

„Taj jaz u pesimističnom scenariju može da se nadomesti ili oštrijim smanjenjem javnih investicija, zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a sa 18 na 20 odsto. To može da se učini i kombinacijom više mera”, sugerisali su tada.
 
Preporuke MMF-a
 
Slične sugestije kreatorima fiskalne politike dao je i MMF u svom poslednjem pismu preporuka za Srbiju govoreći o održivosti javnog duga.

– Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo. Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: smanjenje subvencija i transfera; smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i povećanje stope PDV-a, koja je i dalje najniža u regionu – navodi se u MMF-ovom pismu s preporukama.
 
Suštinske promene
 
Da li bi zaista povećanje PDV-a rešilo problem Srbije? Računice autora „Kvartalnog monitora” pokazuju da bi doprinelo rešavanju problema. Milojko Arsić, urednik ovog biltena i profesor Ekonomskog fakulteta, izračunao je da bi povećanje ovog nameta na potrošnju za dva odsto moglo da poveća prihode u kasi za oko 150 miliona evra. Uz 150 miliona evra koliko je Vlada namerila da uštedi do kraja godine to bi moglo da bude dovoljno da se održi zacrtani nivo minusa u kasi, ukoliko se situacija ne pogorša.

Međutim, Milica Bisić, bivša zamenica ministra finansija i profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), smatra da povećanje PDV-a ne bi rešilo problem Srbije. Iako načelno misli da je ideja koju predlažu autori poreske reforme – a koja podrazumeva smanjenje opterećenja na rad i kapital, a povećanje opterećenja na potrošnju – dobra, postoji nekoliko razloga zbog kojih se ne slaže s njima.

– Ne mislim da bi bilo dobro promeniti način finansiranja sistema socijalnog osiguranja bez izmene samog sistema. A u studiji je predloženo da se ukine zdravstveni doprinos – kaže Bisićeva i dodaje da je poresko opterećenje zarada u Srbiji relativno malo i iznosi 12 odsto.

Zbog toga ona ne bi povećavala osnovu stope PDV-a. Plašim se da koristi od smanjenja troškova rada mogu da budu mnogo manje od šteta koje se mogu javiti od povećanja PDV-a, upozorava Bisićeva.

– Jer, osnovica će nestati, odnosno smanjiće se broj onih koji plaćaju ovaj porez. Verujem da je bolje da se pretresu svi poreski zakoni i da se preko poboljšanja rada Poreske uprave, a bez povećanja PDV-a, efikasnije finansira budžet – napominje ona.
 
Slabi budžetski prihodi
 
Poslodavcu se ne isplati da u trenutku kada ima ovoliko nezaposlenih i kada je radna snaga homogena i lako zamenljiva, nekoga zaposli „na belo” zato što je porez na zarade manji, napominje Milica Bisić.

– Potpuno sam uverena da se prihod može povećati i bez povećanja opšte poreske stope. Opasno je povećati PDV u situaciji kada su prilivi u budžet slabi, a rashodi veliki. Bojim se da će nam posle dva-tri meseca ponovo biti potrebno novo povećanje. Jer, kod nas smanjenje potrošnje negativno može da utiče na bekstvo same osnovice. Ubeđena sam da bismo promenom u strukturi stope uhvatili dve-tri milijarde dinara dodatnih prihoda, kod načina na koji se evidentiraju poreski obveznici može da se dobije još jedna milijarda. Dodatna milijarda može da se obezbedi pretresanjem Poreske uprave. To je već pet milijardi. Kad gledate prihode od akciza na derivate nafte, kroz oslobađanje akcize na ekstralako lož-ulje iz uvoza za pola godine je izgubljeno oko šest milijardi i još tri milijarde mogu da se dobiju preko pretresanja PDV-a. Znači, to je ukupno 12 milijardi, čak i bez sistematskog pretresanja zakona – izračunala je Bisićeva.
 
Poreska klackalica
 
Nikola Altiparmakov, jedan od autora poreske reforme, međutim, ne misli tako. Potrebna je mnogo veća poreska klackalica, koja može da prebaci dva do 2,5 odsto BDP-a poreskih prihoda. Samo ove godine treba da se pokrije oko 30 do 35 milijardi dinara, što je oko jedan odsto BDP-a.

– I ja kad razmišljam o boljoj naplati isto vidim broj od 0,5 odsto BDP-a, što je 15 do 20 milijardi dinara. Ali ne mislim da treba da idemo na tako slabu poresku reformu koja bi bila „šminkanje mrtvaca”, kaže Altiparmakov i objašnjava da koncept takozvanog socijalnog PDV-a uvode Hrvatska, Francuska i neke druge zemlje. On podrazumeva ukidanje socijalnih doprinosa na teret poslodavca, a povećavanje PDV-a.

Dodaje i to da u zemljama koje su u prethodnih nekoliko godina povećale PDV nije došlo do bekstva osnovice zbog većih utaja, kao što Bisićeva tvrdi. U Srbiji, kao i u dobrom delu evropskih zemalja, potrošnja je bila veća od proizvodnje. Prihodi od PDV-a su bili precenjeni i kako dolazi do rebalansiranja privrede tako pada učešće potrošnje, pa samim tim i prihodi od PDV-a, objašnjava Altiparmakov.
 
Ublažavanje neravnoteža
 
Sa stanovišta konkurentnosti i produktivnosti, u uslovima globalne ekonomije – oporezivanje potrošnje poželjnije je od oporezivanja kapitala i rada, tvrde autori poreske reforme. U ovom dokumentu navode i to da se u poslednjih dvadesetak godina primećuje trend smanjenja poreza na kapital i rad u razvijenim zemljama. Na ovaj način bi se ublažile glavne makroekonomske neravnoteže srpske privrede – visoka stopa nezaposlenosti i visok spoljnotrgovinski deficit, piše u delu poreske reforme koji je potpisao baš Nikola Altiparmakov.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, smatra da je poreska reforma urgentna. Kako kaže, neophodno je njeno donošenje 2012. godine, jer pun efekat može da ima tek 2013. godine. Pri tom je vrlo važno da njeni efekti budu pozitivni, odnosno da donesu dodatne prihode u kasu.
Profesor Petrović, koji je inače bio recenzent studije „Pogled unapred”, i dalje smatra da je dobar predlog da se povećava smanjenje opterećenja na rad i kapital, a povećava opterećenje na potrošnju.
– I sada smatram da je ta reforma dobra za povećanje konkurentnosti privrede i stimulisanje proizvodnje. Predlozi parcijalne primene koji predviđaju samo smanjenje opterećenja rada neodgovorni su i doveli bi do rasta deficita i duga. A i zemlje poput Mađarske i Hrvatske tokom krize su primenile tu reformu, dok je Nemačka, sa velikim uspehom, to učinila 2007. godine.
 
Sukob Dragutinović – Dinkić
 
Pre nekoliko godina ova reforma, na čijoj je primeni insistirala ministarka Dragutinović, gurnuta je pod tepih. Najglasniji protivnik ovog predloga bio je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Tako je na Biznis forumu na Kopaoniku, početkom marta 2010. godine istakao kako se „poreska reforma ne izvodi ni u godinama recesije, niti oporavka, već kad se stvari stabilizuju”, kratko je tada prokomentarisao Dinkić ideju ministarke Dragutinović. Nedavno je, ipak, upozorio da je Srbiji neophodna poreska reforma i da će to morati da bude jedan od prvih poteza nove Vlade. Jer, bez toga naša zemlja će sve više kliziti u javne dugove i približiti se Grčkoj, a već je probila zakonski nivo zaduženosti od 45 odsto BDP-a, rekao je Dinkić.

Milojko Arsić, jedan od autora poreske reforme, smatra da je to što se sa primenom tog programa kasni dve godine, za rezultat imalo povećanje javnog duga. Ipak, za njega je dobra vest to što se Dinkić, kao jedan od ključnih igrača na političkoj sceni, sada zalaže za primenu te reforme. Čini mu se da je predlog bivšeg ministra ekonomije da se smanje parafiskalni nameti i opterećenja na rad i kapital veoma dobar. Iako mu nije bilo najjasnije šta planira kada je o PDV-u reč.
 
Ima ili nema izlaza
 
– Situacija je takva da gotovo da više nemamo izbora. Ili ćemo primeniti tu reformu ili ćemo imati vrtoglavi rast javnog duga – upozorava Arsić. 
On dodaje da postoji opasnost da se neko od političkih lidera u kampanji zaleti i obeća da neće povećati PDV, što može da prikoči reforme.
– Naročito je opasno ako počnu da se utrkuju ko će da predloži popularnije mere, što se već dešava – upozorava Arsić.
Ipak, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne misli tako.
– Postoje i drugi načini da se pokrije jaz u kasi a koji ne podrazumevaju povećanje PDV-a. Jedan se odnosi na povećanje proizvodnje, a drugi na smanjenje rashodne strane budžeta, odnosno troškova države – predlaže on.
Na konstataciju da te mere ne mogu na kratak rok da daju očekivani rezultat u iznosu od tridesetak milijardi dinara za pokrivanje jaza u kasi, Savić odgovara:
– Šta u ovoj zemlji radi 130 agencija za sve i svašta i zašto je nama potrebno 30.000 zaposlenih u administraciji – kaže Savić i dodaje da bi i naplatu poreza trebalo poboljšati.
M. B.