Zanimanja koja najviše utiču na zdravlje
Rezultati nedavnog istraživanja Univerzitet Južne Kalifornije ugasili su sav sjaj i glamur koji se veže za Wall Street. Mladi brokeri i investicioni bankari možda zarađuju milione dolara, kako za klijente tako i za sebe, ali njihov uspeh ima visoku cenu – rade od 80 do 120 sati nedeljno i skloniji su alkoholizmu, artritisu, hronovoj bolesti kao i raznim mentalnim poremećajima.
Investicioni bankari nisu jedini koji se svakodnevno suočavaju sa negativnim posledicama konstantnog pritiska, čak 26 odsto od svih ljudi koji se bave vrlo stresnim zanimanjima zatražilo je medicinsku pomoć.
Kako bi se sačuvali od posledica, stručnjaci preporučaju da se slobodno vreme provodi u prijatnom društvu, bilo sa porodicom ili sa prijateljima i što više fizičke aktivnosti.
Iako svaki posao ima svoje prednosti i mane, neka zanimanja strašno loše utiču kako na fizičko tako i na psihičko zdravlje.
Stajaći poslovi – artritis
Poslovi koji iziskuju konstantno stajanje povezani su sa artritisom stopala, a učitelji i profesori su najugroženija grupa jer većinu radnog vremena provode na nogama. Kako bi se ublažile posledice, naučnici preporučaju nošenje udobnih cipela sa anatomskim ulošcima, a visoke pete bi trebalo da se izbegavaju po svaku cenu.
Vojnici – stres
Jedna od najvećih američkih Internet stranica za traženje posla, Career Cast, rangirala je aktivno služenje vojske na prvo mesto najstresnijih zanimanja. Vatrogasci su bili drugi, a komercijalni piloti treći. Lista je kreirana tako da su se gledali faktori kao što su fizička zahtevnost, životni rizik, konkurentnost rokova i rada sa drugim ljudima.
Plesači/ce – razvod
Univerzitet Radford sproveo je 2000. godine studiju koja je pokazala da je među osobama koje se profesionalno bave plesom najveća stopa razvoda, čak 43 odsto plesača i plesačica je razvedeno. Sledeći na listi su konobari i šankeri sa 38 odsto, krovopokrivači as 27 odsto i moreplovci s 26 odsto.
Građevinski radovi – problemi sa plućima
Udisanje prašine za vreme građevinskih radova i zahvata može da uzrokuje brojne komplikacije sa respiratornim sistemom, od raka pluća do azbestoze i mezotelioma. Naučnici sa Univerziteta Oregon State utvrdili su da su respiratorne bolesti vodeći uzročnici svih oboljenja vezanih za rad. Najčešći simptomi su pritisak u grudima, kašalj, gubitak daha i abnormalno disanje.
Staratelji – depresija
Ljudi koji za život zarađuju brinući se o drugima, na primer nega u kući, najpodložniji su depresiji. Čak 11 odsto osoba zaposlenih u ovoj grani medicine imalo je hronični napad depresije, a naučnici kažu da je osećaj nemoći, odnosno svest da ne može da se pomogne bolesnoj osobi, glavni krivac.
Rad u smenama – problemi sa spavanjem
Brojne studije pokazale su da rad u smenama može da uzrokuje razne zdravstvene poteškoće, ali svima je zajedničko da su izdvojile problem sa spavanjem. Poremećeni ritam spavanja i budnosti može da izazove manjak energije, učestale glavobolje, otežanu koncentraciju i promene raspoloženja, a takvo loše stanje tela i uma povećava šansu od grešaka i nesreća.
Prekovremeni rad – depresija
U poređenju sa normalnim radnim vremenom od 7 do 8 sati, rad preko 11 sati dnevno dvostruko povećava šansu od snažnog napada depresije. Do ovog alarmantnog podatka došli su finski i britanski naučnici koji su šest godina posmatrali mentalno zdravlje preko šest hiljada radnika.
