Paket pomoći Grčkoj dostigao 380 milijardi evra
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je da je paket pomoći Grčkoj dostigao 380 milijardi evra.
„Grčki narod nije sam u svojim naporima da zemlju vrati na put povratka rastu i zapošljavanju. EU i šira međunarodna zajednica pokazali su nezabeleženu solidarnost sa Grcima“, rekao je Baroso.
Obraćajući se Evropskom parlamentu tokom debate o ekonomiji, Baroso je rekao da će žrtve koje podnosi grčki narod doneti plodove u bliskoj budućnosti kada budu provedeni prioriteti koje je za ovu godinu identifikovala Evropska komisija.
U Grčkoj nakon dugotrajne krize, kaže Baroso, stvorili uslovi za odmak od krize prema privrednom rastu. Što se tiče ukupne pomoći koju je dobila Grčka, u tu sumu je uključeno 40 milijardi evra standardnih davanja EU u periodu od 2007. do 2013. godine, 100 milijardi duga, koji su otpisali privatni kreditori Atine i 240 milijardi iz paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Na svakog Grka, od njih 11 miliona, time dolazi po 33.600 evra, a ukupna suma jednaka je 177 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke.
Predstavljajući evropskim poslanicima predlog mera usmerenih na podsticanje zapošljavanja, koje između ostaloga uključuju poresko rasterećenje rada i uvođenje „pristojnih i održivih“ minimalnih plata, Baroso je rekao da EU ima neiskorišteni potencijal za stvaranje radnih mesta.
„Zelena ekonomija, kao i sektori zdravstva i novih tehnologija zajedno će stvoriti više od 20 miliona radnih mesta u sledećih nekoliko godina. Zemlje članice trebaju iskoristiti tu šansu, mobilizovati postojeće resurse i podsticati tržište rada u tesnoj saradnji sa socijalnim partnerima“, rekao je Baroso.
Kako bi se podstaklo zapošljavanje, Evropska komisija predlaže zemljama članicama da podrže samozapošljavanje, da ciljano subvencionišu otvaranje novih radnih mesta, pronađu načine za pretvaranje neformalnog i neprijavljenog posla u legalno zaposlenje, kao i da smanje poreze za najslabije grupe zaposlenika.
Evropska komisija preporučuje reformu tržišta rada koja bi bila zasnovana na kombinaciji fleksibilnosti i sigurnosti. Fleksibilnost bi omogućila poslodavcima lakše primanje i otpuštanje radnika, a radnici bi imali sigurnost da gubitkom posla ne bi ostali bez sredstava za život.
