Majstori bačvi za vino
Još početkom devetnaestog veka u resavskom selu Sedlare, prvi put u ovom kraju, počeo je da se razvija pinterski zanat. Stoletne hrastove šume koje su pokrivale ovaj kraj bile su idealan „materijal“ za izgradnju kuća brvnara i magaza, kao i svih posuda za domaćinstvo, pa su u ovom selu stasali pravi majstori.
Najstariji ljudi u Sedlaru sećaju se najmanje dvadesetak meštana koji su nekada bili vični izradi manjih i većih buradi i bačvi za vino i rakiju, a bili su i majstori da naprave dobra drvena kola i čeze, kao i drugu opremu i pribor od hrastovine.
Ne zaboravljaju dvojicu najistaknutijih – Janka Sedlarca i Ljubu Pintera – kako su ih jednostavno zvali:
– Janko, čije prezime nije ostalo zabeleženo, podigao je crkvu brvnaru u Četereškoj šumi, pokraj puta Žabari-Petrovac, daleke 1805, i postao slavan. Pričalo se kako je bio nenendmašan majstor „za drvo“ u tom delu Braničeva – kaže Grada Branković, hroničar Sedlara.
U sačuvanoj literaturi stoji kako se Janko Sedlarac doselio u braničevsko selo Brzohode, iz Sedlara u Resavi, a crkva koju je podigao posvećena je Svetoj Trojici.
Majstori pinteri iz Sedlara odlazili su po pozivu u okolna sela da grade drvene sudove za vino i rakiju. Sa sobom su nosili skroman ručni alat: sekirice, blanjalice i dleta. Bio je običaj da se sudovi velike zapremine prave na mestu gde će zauvek ostati u upotrebi, jer nije bilo lako od radionice do naručioca prevesti ogromne bačve, a još teže uneti ih u podrum.
Tako je i Ljubomir Stanković, poznatiji kao Ljuba Pinter, neko vreme vlasnik radnje u Svilajncu, u drugoj polovini dvadesetog veka gradio u okolnim vinarskim podrumima bačve za vino i rakiju velike zapremine. Šest primeraka tih drvenih sudova, u koje staje po 10.000 litara pića, njegovih ruku delo, i danas u upotrebi, pokazuje nam Miroljub Spasojević, rukovodilac Vinarskog podruma „Navip“ u Crkvencu.
Kada se pročulo da je ovaj Resavac vešt majstor za izradu drvenih sudova dobio je poziv da gradi bačve za vino i u Kraljevim vinogradima u Topoli.
Sve do početka industrijske proizvodnje pinteri su imali pune ruke posla, jer su do tada masovno izrađivali danas pomalo zaboravljene drvene sudove i pribor za jelo, čaše, krčage za vodu, karlice za razlivanje mleka, kace za kupus… Vremenom su ih zamenili metal i plastika.
Danas je u Sedlaru jedini pravi naslednik čuvenih sedlarskih pintera Sima Stanisavljević. U osmoj je deceniji života, čuva stari alat i – ne želi da govori o prošlim vremenima.
Drugih pintera nema, a nema ni tišlera, odnosno stolara. U Sedlaru je pre godinu dana poslednji stolar zatvorio svoju radnju.
