Za početak „doping“ od 60 miliona dinara
Katastrofalne posledice donekle bi mogla da ublaži pomoć Ministarstva poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva s obzirom na to da su prošle nedelje potpisani ugovori sa lovačkim udruženjima na osnovu kojih će iz Fonda za razvoj lovstva u ovoj godini biti izdvojeno 60 miliona dinara.
Ministar poljoprivrede, Dušan Petrović i direktor Uprave za šume, Saša Orlović, potpisali su 109 ugovora sa korisnicima sredstava u oblasti lovstva, a na osnovu konkursa koji je Ministarstvo raspisalo krajem 2011.
– Potpisali smo ugovore sa predstavnicima 84 lovačka udruženja. Cilj dodeljivanja sredstava je razvoj lovstva u Srbiji i uspostavljanja reda u toj oblasti, povećanje broja divljači, kreiranje interesantne nacionalne ponude za privlačenje stranih lovaca i otvaranje novih radnih mesta – izjavio je ministar poljoprivrede Dušan Petrović.
On je najavio da će u narednih mesec dana biti raspisan novi konkurs i biće dodeljeno još 60 miliona dinara. Petrović je, pozivajući one koji to još nisu učinili da konkurišu za dobijanje sredstava, podsetio da u ovom trenutku u Srbiji ima više od 85.000 registrovanih lovaca i 236 lovačkih udruženja. Ukazao je i na to da lovačka udruženja koja su potpisala ugovore okupljaju oko 30.000 lovaca, što je više od trećine od ukupnog broja. Novac će biti izdvojen za nabavku 17 hladnjača za čuvanje legalno odstreljene divljači, zaštitu i prehranu krupne divljači, pomoć područjima pogođenih elementarnim nepogodama i zanavljanje divljači, pre svega zečeva, ali i nacionalne projekte. Direktor Uprave za šume Saša Orlović podsetio je da je budžetski fond za razvoj lovstva Srbije formiran na osnovu novog Zakona o divljači i lovstvu koji je usvojen 2010. a predsednik Lovačkog saveza centralne Srbije, Tomica Radosavljević, istakao je da bi ova pomoć trebalo da doprinese ne samo uvećanju fonda divljači već i armije lovaca čija je dužnost da štiti divljač na terenu.
Ne sporeći da je svaka pomoć dobrodošla, član Skupštine Lovačkog saveza Srbije, Petar Tomić, kaže za Biznis da to nije dovoljno pogotovo sada u uslovima vremenskih nepogoda. „Krupna divljač živi pored reka i u ritovima i biće velikih problema kada počne da se topi sneg. Mislim da bi pomoć države trebalo da bude još veća, ali je, pre svega, bitno da postoji bolja saradnja lovačkih udruženja sa Ministarstvom“, ističe Tomić. On je nezadovoljan nekim odredbama Zakona o lovstvu, kojima su lovačkim udruženjima oduzeta pojedina ovlašćenja, poput onih za ocenjivanje trofeja i polaganja lovačkih ispita.
Lovci su ovih dana bili u centru pažnje i zbog toga što je Ministarstvo poljoprivrede, početkom februar, naložilo Lovačkom savezu Srbije da obustavi sve lovne aktivnosti dok traje vanredna situacija. Ljubitelji životinja, na čelu sa Ligom za ornitološku akciju Srbije, tražili su od Ministarstva da naloži zabranu lova, ističući da životinje ne umiru toliko od hladnoće i niskih temperatura koliko zbog nemogućnosti da dođu do hrane, koje je u ovim uslovima ionako malo. Situaciju, kako kažu, dodatno pogoršavaju lovci koji ih plaše, pa životinje troše energiju bežeći od njih, udaljavajući se od svojih staništa i skrovišta, a potom umiru od gladi i hladnoće. Lovci, sa druge strane, ističu da su lovne aktivnosti prekinuli još u januaru, dakle pre naloga Ministarstva. Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju Srbije ukazao je na to da neka društva kažu da su dobila dopis, dok druga tvrde da nisu, ali da su slike mrtvih ptica na Velikom ratnom ostrvu bile povod za reakciju ornitologa.
Zakonom o divljači i lovstvu iz 2010. zabranjeno je loviti „lovostajem zaštićenu divljač“ ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementarnim nepogodama. Lov po snežnim nanosima i poledici zabranjivan je i ranijim zakonima, poput Zakona o lovstvu iz 1992, ali, prema Simićevim rečima, ne postoje podzakonski akti koji bi bliže odredili nadležnosti, kontrolu i sankcije, tako da odredbe o zabrani nisu poštovane. „Kada smo pre dve godine, tokom hladnih zimskih dana, tražili od Ministarstva poljoprivrede da sprovodi zakon, odgovorili su nam da nije vanredna situacija. Sada jeste, ali sumnjam da će nalog dovesti do rezultata“, skeptičan je Simić, koji dodaje da problem predstavlja i dozvola da se ubijaju lisice, šakali i vukovi, te često ove aktivnosti predstavljaju pokriće za ubijanje zabranjenih vrsta.
– Većina ptica močvarnih staništa, koje se gnezde na severu Evrope, zimu provode uglavnom na Dunavu. Zaleđena reka predstavlja dodatni problem. Ilustracije radi, u Srbiji je 2000. godine, na Dunavu tokom zimskog perioda sklonište našlo oko 330.000 jedinki. Sada je taj broj upola manji. Najugroženije su plovka, riđoglava i ćubasta patka, šarena utva, orao krstaš i velika droplja, dok sličnu sudbinu po staništima u Srbiji dele i druge životinje – zaključuje Simić.
S druge strane, Milan Pažin, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, potvrdio je za Danas da su lovačke organizacije obustavile lov i pre reagovanja Uprave za lov Ministarstva za poljoprivredu i naglasio da nije istina da postojeću situaciju, pre svega uginuće ptica na Velikom ratnom ostrvu, dodatno pogoršavaju lovci koji plaše životinje.
– Lovačka udruženja su već krajem januara obustavila ranije najavljeni lov na predatore – lisice i šakale, koji je bio planiran u okviru Sabora i tradicionalnih lovačkih manifestacija. Prema tome, lovci nisu krivi što je broj ptica močvarnih staništa sa severa Evrope koje zimu provode uglavnom na Dunavu, sa 330.000 jedinki gotovo prepolovljen. Što se tiče sudbine drugih životinja, lovci iznošenjem hrane i prihranom pomažu divljači da lakše prebrodi težak period niskih temperatura i visokog snega. Onaj ko nije imao priliku da to vidi, trebalo bi sa lovcima da izađe u lovište – zaključuje Pažin.
