Neizvesna sudbina Centra za krompir u Guči
Posle više od pola veka postojanja i velikog doprinosa unapređenju poljoprivrede na brdsko-planinskom području, dalja sudbina Centra za krompir u Guči je potpuno neizvesna.
„Savremeno gajenje ove kulture, za kratko vreme je preporodilo sela na višoj nadmorskoj visini sa siromašnijim zemljištem, a posle svega što smo postigli, od nas kao da su svi digli ruke, izjavio je za Tanjug, v.d. direktora Milić Domanović.
Domanović naglašava da je došlo do komplikacija i u kontroli proizvodnje semenskog krompira. Pre dve godine vlada je pokušala da pokrene pitanje rešavanja statusa Centra u Guči, formirana je i radna grupa, ali rezultata nema. Stopostotni vlasnik centra je država, u njegovo opremanje uložena su velika sredstva, ali ta oprema stoji neiskorišćena i posledice su poražavajuće.
Često su kontradiktorni i rezultati analiza uzoraka pojedinih proizvođača, koji otvoreno sumnjaju u kompetentnost službi koje daju zvanične podatke.
Direktor navodi da više ne postoji monitoring proizvodnje krompira za jelo, pojavile su se i karantinske bolesti, čije prisustvo su potvrdile i neke inostrane laboratorije, zbog svega Centar nije na listi većih izvoznika, narčito posle gubita tradicionalnih tržišta u Bugarskoj i Rumuniji, kada su postale članice EU.
Kao moguće rešenje traži se odgovarajući strateški partner ili prelazak iz nadležnosti Ministarstva za prosvetu i nauku u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, kome je nedavno dostavljen spisak opreme Centra za krompir. Na spisku su fitopatološka laboratorija za proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala i agrohmijska laboratorija i oprema za ispitivanje tehnoloških svojstava krompira.
Od nekadašnjih 14 zaposlenih, posle socijalnog programa ostala su četiri. Nadležnim ministarstvima je dostavljen Akcioni plan, kojim se predlaže osnivanje nove Skupštine koja štiti prava osnivača, izbor direktora i prenošenje nadležnosti, posle čega bi usledila deblokada računa i aktiviranje postojeće laboratorije.
Nedavno je o tome je raspravljala grupacija „Plodovi Srbije“, jer su se prošle godine ponovili problemi kod sertifikacije proizvodnje semenskog krompira, od dostave uzoraka za analizu do kašnjenja u dobijanju rezultata,što bitno utiče na njegov plasman.
Tržište krompira je postalo neregularno, kontrola problematična,a uvoz postaje sve veći. Izvesne količine dopremaju se i sa Kosova, a prerade u centralnom delu Srbije, posle gašenja pogona u Čačku,Koštunićima i Gornjem Milanovcu, praktično i nema. Domaća proizvodnja semenskog krompira zadovoljava samo oko pet do šest procenata potreba.
Ukoliko se uskoro stanje ne reši, nećemo dobijati dozvole za zvoz u zemlje EU, zaključio je Domanović.
