Rusija čuva naftu za crne dane
Rusija je napravila projekat stvaranja zaliha nafte koje bi se iskoristile u slučaju tehnogenskih katastrofa, nestašica i kriza na svetskom tržištu.
Planirano je da se napune podzemni rezervoari i to sa 15 miliona tona nafte. Međutim, rezervoari neće biti sagrađeni, jer bi bilo suviše skupo, već će rezervoari biti u prirodnim šupljinama, recimo, preostalim u nalazištama soli posle njenog vađenog.
Doduše, i to traži ozbiljna ulaganja. Prvo, sama kupovina nafte u takvim količinama čak i za domaće cene tražiće više od 4 milijardi dolara, zatim troškove za opremu i infrastruktura. Inače, ti se troškovi isplate pri stručnom korišćenju rezervi na račun kolebanja cena, – uvereni su eksperti.
Stvaranje rezervi odgovara svetskim standartima za zemlje-proizvođače, mada, kaže analitičar investicione kompanije Arbat Kapital Vitalij Gromadin, – obično takve zalihe stvaraju zemlje-potrošači.
Rezerve zaista mogu da bitno utiču na cenu nafte. Strateške zalihe postoje suprotno OPEK. One su efikasno pomogale u borbi protiv kvota tog kartela. Strateške zalihe SAD iznose oko 100 miliona tona. Međutim, nije u tom projektu glavni komercijalni deo, precizira jedan od autora dokumenta, ekspert Instituta energetike i finansija Sergej Kondratjev.
Resurse za rezerve moraju da se prodaju, kao što se radi u slučaju Rosrezerve, koja ima dovoljno velike zalihe naftnih derivata, a ne sirove nafte. Oni će se prodavati na tržištu ako nastane deficit nafte, u slučaju ako ruski partneri zamole da povećamo isporuke nafte, zato što se druge zemlje nađu u složenoj situaciji, te ne mogu da isporuče neophodne količine nafte. Onda se te rezerve otvaraju i prodaju prema tržišnim cenama.
