Srpsko tržište šećera sprema se za promene
Slegla se prašina zbog prodaje stranih šećerana u Srbiji, ali sve su prilike – samo na kratko. Srpsko tržište šećera sprema se za promene, piše novosadski Dnevnik.
Novi vlasnici merkaju senćansku šećeranu, koju još uvek drži italijanski Sfir, kao i fabrike u Žablju i Crvenki, koje su i dalje pod kapom Helenik šugara.
Najozbiljniji takmaci za ove šećerane su, kako se može čuti u šećernoj branši, i dalje MK Grupa Miodraga Kostića, austrijska Agrina i nemački Sucuker, koji inače ima deo vlasništva kod Austrijnaca.
Agrina je bila ozbiljan kandidat za senćansku fabriku Te-To, ali su za vreme kampanje prerade slatkog korena pregovori stali. Za grčke šećerane i dalje je zainteresovana MK Grupa, gde je Dnevniku nezvanično potvrđeno da Komisija za zaštitu konkurencije još radi na ovom slučaju i da se očekuje pozitivan odgovor o spajanju Kostićeve kompanije sa Helenik šugarom.
Podsetimo, u oktobru prošle godine saopšteno je da su MK Grupa i bugarski Liteks jedine dve kompanije koje su ostale u drugom krugu nadmetanja za kupovinu 82,3 odsto Helenikovih šećerana.
S druge strane, iz šećerane u Žablju, i dalje poručuju da je netačna informacija da su svi odustali, a da su u igri ostali samo MK Grupa i Liteks. A kako se nezvanično može čuti najozbiljniji kandidat je, osim domaće kompanije – nemački Sucuker.
„Obišlo nas je sedam od deset odabranih kandidata, a to su nemački Sucuker i Nordcuker, poljska državna industrija šećera, neke grčke firme, Englezi… Međutim, trenutno je to malo zastalo zbog situacije u Grčkoj ali, praktično, sve je i dalje u toku i sve su opcije otvorene“, kaže zamenik direktora šećerane Šajkaška u Žablju Željko Kovačević.
On navodi da je prosečna cena šećerne repe kod nas najviša u Evropi. Ove jeseni najviše su profitirali ratari koji su imali površine pod šećernom repom, kazao je i sekretar Udruženja za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović.
Inače, u 2011 godini proizvedeno je 430.000 tona šećera, a Srbiji je godišnje potrebno 200.000 do 220.000 tona.
