Kakav vazduh udišemo?

U najvećim urbanim sredinama – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali i Boru kvalitet vazduha u 2010. nije zadovoljavajućeg kvaliteta, izjavio je danas predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Tihomir Popović.

„Nezadovoljavajući kvalitet podrazumeva da je tokom godine u određenom području više od 30 dana koncentracija suspendovanih čestica veća od tolerantnog nivoa“, rekao je on na predstavljanju godišnjeg Izveštaja o zaštiti životne sredine u Srbiji za 2010. godinu.

On je istakao da su „u ovom trenutku takva prekoračenja da ne treba da izazivaju zabrinutost građana“, jer su vrlo slična kao ona u zemljama koje su bile na istom stupnju tehnološkog razvoja kao Srbija sada.

„Imamo primere i u evropskim zemljama gde je u određenim regionima registrovan kvalitet vazduha sličnih kategorija, iako se preduzimaju opsežnije mere i veća ulaganja da se stanje poboljša“, kazao je on.

Kako je istakao, „to pokazuje da rešenje za bolji kvalitet vazduha nije jednostavno zbog velikog spektra aktivnosti koji na to utiču“.

U Izveštaju se navodi da su učestala prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti u 2010. najčešće javljala usled prisustva veće koncentracije čađi, kao posledica pojačanog saobraćaja i grejanja, a glavni uzrok povećane emisije štetnih materija u vazduh bilo je sagorevanje fosilnih goriva u termoelektranama.

„U Srbiji je najdominantniji primer lošeg kvaliteta vazduha područje Bora, što je rezultat industrijskih aktivnosti, ali radi se na poboljšanju situacije ulaganjem u nove tehnologije“, kazao je Popović.

On je dodao da će zahvaljujući novouspostavljenom sistemu za praćenje kvaliteta vazduha u Srbiji, koje omogućava 40 mernih stanica, koje u realnom vremenu daju podatke o zagađenju, situacija biti poboljšana.

Prema Izveštaju, čist vazduh ili neznatno zagađen, gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju u 2010. zabeležen je na Kopaoniku, u Paraćinu, Valjevu, Vranju, Zaječaru, Kikindi, Kosjeriću, Kostolcu, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Sevojnu, Smederevu, Čačku i Šapcu.

Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Nebojša Veljković rekao je da je „kvalitet svih površinskih voda u Srbiji u kategoriji dobar i u rastućem trendu“.

„Najslabiji kvalitet je na Velikom bačkom kanalu, u zoni Vrbas, Kula, Crvenka“, zbog čega se preduzimaju mere za početak gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U Izveštaju se navodi da je u oko 85 odsto slučajeva kvalitet površinskih voda u Srbiji bio dobar, veoma dobar ili odličan, odnosno da je bio prve i druge klase, što znači da su se uz filtraciju i dezinfekciju te vode mogle upotrebiti za snabdevanje stanovništva, u prehrambenoj industriji i za gajenje riba.

Najveći zagađivači voda u Srbiji su industrija i kanalizacione mreže koji neprečišćene vode izlivaju u reke.