Muslimani nerado doniranju organe
Transplantacija organa nekome može da spasi život, ali u velikom broju zemalja spremnost na doniranje prilično je na niskom nivou, dok je u muslimanskim zemljama to veoma osetljiva tema, jer o njoj u Kuranu nema smernica.
Mišljenja u muslimaskom svetu su podeljena. Oni koji odbacuju mogućnost doniranja, pozivaju se na versko načelo koje govori o integritetu ljudskog tela, koje upravo Kuran propoveda.
Mohamed Gali, teolog sa holandskog Univerziteta u Lajdenu (Holandija) ima razumevanja za kritičare doniranja organa.
„Oni veruju da telo i nakon smrti mora biti zaštićeno. Takve formulacije možete pronaći u Kuranu ili u citatima pojedinih proroka. Zato kritičari doniranja smatraju da je odstranjivanje ljudskih organa neprimereno“, izjavio je Gali.
Drugi problematičan aspekt je pitanje „vlasništva“ ljudskog tela. O tome se u islamskom svetu prilično diskutuje. Za muslimane jedini vladar i zaštitnik svih vernika je Alah.
„Čovek može da donira samo ono što poseduje. Ali, čovek nije vlasnik svog tela, već njegov tvorac, a vlasnik je Bog“, objašnjava Gali. Ali, u Kuranu ne postoji apsolutna zabrana kojom bi se sprečilo doniranje organa preminule osobe, kaže Saim Jeprem, profesor islamske teologije.
U islamu važi načelno pravilo, ono što nije potpuno zabranjeno – dozvoljeno je. Oni vernici koji toga nisu svesni, doniranje organa dovode u pitanje.
„Ako bi društvo radilo na podizanju nivoa svesti, kada bi teolozi i akademici ljudima objasnili kako stvari stoje, onda bi doniranja organa bilo više“, smatra Jeprem.
Donacija organa u islamskim državama ipak se praktikuje. Doduše, neki uslovi moraju biti ispunjeni. „Doniranje organa ne sme imati komercijalni karakter, etička pravila ne smeju biti narušena i osnovna načela islama“, kaže profesor Jeprem.
O najvažnijim pravilima u pogledu doniranja organa, još 2008. godine dogovor su postigli učesnici međunarodne Konferencije propovednika Islama. Oni su transplantaciju organa u slučaju smrti okarakterisali kao čin saosećanja, a ne kao nepoštovanje preminulog. S druge strane, doniranje organa je moguće i za vreme života. Pod uslovom da je korist primaoca daleko veća od moguće štete koja bi bila naneta donatoru.
Drugim rečima, i u islamskom svetu doniranje organa je sve manje tabu, doduše, spremnost ljudi na zaveštavanje organa i dalje je mala, iako se o tom problemu u muslimanskim državama diskutuje još od 50-ih godina.
Mišljenja su oduvek bila podeljena, a u pojedinim regionima je doniranje organa bilo i zabranjeno, na primer, u Pakistanu i Indiji. Pa ipak, otpor prema mogućoj transplantaciji organa opada u svim delovima sveta, na šta ukazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije.
