Srbija lider po zalihama zlata

Srbija prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, ima najveće rezerve ovog plemenitog metala u regionu. Prema podacima koje je javnosti letos predočio Ilirika gold investicioni fond, pozivajući se na izveštaj Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 59. mjestu u svetu po raspoloživim rezervama zlata koje se nalaze u centralnoj banci.
 
Reč je o 13,1 toni tog metala. Ta količina obuhvata, međutim, svega 4,4 odsto ukupnih državnih stokova zlata. Slovenija je od ostalih zemalja u našem regionu na 79. mestu po rezervama zlata, sa 3,2 tone i 14 procenata ukupnih državnih rezervi, Albanija je na 92. poziciji sa 1,6 tona, dok se Hrvatska, Crna Gora, BiH i Makedonija u tom izveštaju uopšte i ne pominju.

Zvaničnici u Srbiji uglavnom izbegavaju da kažu gde i kako se se čuva naše državno zlato, već je odgovor na to pitanje uglavnom kratak i jezgrovit – nalazi se na „sigurnom mestu” To znači u trezorima pod zemljom i sa jako „složenom” procedurom dolaženja do dragocenih poluga.
 
Predstavnici pet zemalja nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ u aprilu 2001. u Briselu su se dogovorili o raspodeli 46 tona rezervi zlata koje nekadašnja zajednička država imala u Banci za međunarodna poravnanja (BIS), čije sedište se nalazi u švajcarskom gradu Bazelu. Te rezerve zlata, vredne približno 440 miliona dolara, podeljene su tako što je takođe bivša Savezna Republika Jugoslavija dobila 36,52,raspoloživog zlata koje se nalazilo u trezorima BIS-a, Hrvatskoj je pripalo blizu 28,5,Sloveniji – 16,39, BiH – 13,2 i Makedoniji – 5,4 odsto.

NBS nije nadležna za promet zlata, niti je u obavezi da objavljuje kolike su naše zlatne rezerve. Nezavisni eksperti ipak procenjuju da su rezerve tog metala u Srbiji „teške” najverovatnije oko milijardu evra ili približno 1,35 milijardi dolara.

Čuvari zlata, u bezbednim podzemnim trezorima banaka, kažu da je procedura dolaska do žutih poluga „višeslojna” i zahteva uvek učešće više lica i mnogo raznih potvrda.

Na pitanje zašto raste ulaganje u zlato, a ne na primer u nekretnine, ekonomisti kažu da je odgovor jednostavan: mala količina predstavlja veliku vrednost. Srbija po tome sledi svetski trend pomame za zlatom koje ne gubi vrednost. Zanimljivo je da se, iako je trgovina i zarada kupovinom zlata legalna i moguća čak i posredstvom investicionih fondova, na posedovanje zlata u Srbiji ne plaća  porez. Da li imate 100 ili 1.000 grama zlata, kolika je vrednost toga poreznika se zvanično ne tiče. U nekim zemljama, poput Kine na primer, sve do pre nekoliko godina nije bilo moguće da fizička lica kupuju zlato.

U drugoj polovini prošle decenije u Srbiju je bez mnogo buke stigla čuvena švajcarska kompanija “IQ invest” i ponudila fizičkim i pravnim licima mogućnost investiranja u zlatne i srebrne dukate i poluge.

Stručna lica koja se bave ubjeđivanjem ljudi sa imetkom da svoj kapital invesitiraju u zlato u prvi plan ističu da je to ulaganje kojom se investitor najbolje štiti od dejstva inflacije, jer je već mnogo puta dokazano da kad se beleži rast inflatorne stope tada dolazi i do poskupljenja zlata. Do 1971. godine je, inače, u svetu formalno važio takozvani zlatni standard jer je postojala međunarodna obaveza da se za svaku f. uncu zlata plati 35 dolara. Ali, SAD su objavile, početkom osme decenije prošlog veka, da više ne mogu ispoštovati tu obavezu i zatim su, zahvaljujući ekonomsko – političkoj dominaciji, nametnule ostatku sveta svoju novčanu jedinicu dolar kao rezervnu svetsku valutu.