Bajato meso završava na trpezi

Uvezeno meso koje je zbog starosti i lošeg kvaliteta namenjeno za uništavanje često završava u mesarama i trgovinama u BiH, a na kraju i na trpezama kupaca.
 
Tvrde to u udruženjima poljoprivrednih proizvođača i naglašavaju da su ranije najave nadležnih institucija, prema kojima bi sve meso bilo deklarisano kako bi potrošači znali šta kupuju, ostale mrtvo slovo na papiru. Da trgovci imaju dovoljno prostora za mahinacije sa sumnjivim namirnicama životinjskog porekla, tvrdi i Mesud Lakota, sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača BiH, a ilustruje to kroz incident koji je ranije zabieležen u Tuzli, kada je, tvrdi, zaklana zaražena krava i meso prodato građanima.
 
„U ovoj oblasti vlada magla i to treba zakonom rešiti. Ne treba zaboraviti da koristimo male količine domaćeg mesa, sve se svodi na uvoz. Uz robu mora da postoji deklaracija, tim više jer je dobro poznato da je u BiH veliki udeo nelegalne trgovine“, ističe Lakota.
 
I Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS, slaže se da je ova problematika i te kako zastupljena, te ukazuje da u BiH, kada je u pitanju prodaja mesa, „vlada opšti haos“.
 
„Ne zna se ni poreklo ni datum klanja životinja čije meso kupujemo. Taj haos treba da sredi država. Nećemo se, valjda, mi seljaci time baviti? Meso koje kupujemo često je ‘otpisano’ i trebalo ga je uništiti, a kod nas se prodaje. Dovoljno je reći da kobasice koštaju po 2,5 maraka za kilogram. Pa molim vas, toliko košta kilogram hleba“, zapitao je Usorac.
 
Sličnih stavova je i Sead Jeleč, sekretar Udruženja poljoprivrednika u BiH, koji podvlači da ovaj problem lako rešavaju sve zemlje EU, pa čak i u okruženju, dok u našoj zemlji vlast po tom pitanju nije ništa uradila.
 
„Potrošači ne znaju da li se radi o domaćem ili uvoznom mesu, a i rok trajanja se ne vidi nigde. Zbog ovakvog stanja trpe i poljoprivrednici, zbog uvoza, ali i potrošači, jer ne znaju šta jedu. Ne zna se da li kupujemo jefitno meso iz Argentine ili Brazila, ili domaće“, pojašnjava Jeleč.
 
Potrebno je, kaže Jeleč, izvršiti pritisak na Agenciju za bezbednost hrane BiH, „koja bi trebalo da donese kvalitetnije pravilnike u ovom segmentu“.
 
Zoran Đerić, zamenik direktora Agencije za bezbednost hrane BiH, komentarišući činjenicu da iz Agencije često upozoravaju građane da obrate pažnju na deklaraciju proizvoda, kakve nema na mesu, tvrdi da su svi bitni propisi s tim u vezi pripremljeni u toj instituciji.
 
„Pravilnik o mesu i proizvodima od mesa lično sam pisao, pošto sam kompetentan da to činim nakon 33 godine bavljenja ovim poslom. Ali, pravilnik stoji negde u ladicama, jer nailazimo na nerazumevanje u pojedinim institucijama i nadležnim organima“, rekao je Đerić.
 
I dok poljoprivrednici ukazuju na haos u ovoj oblasti, a dokumenti koji je uređuju sakupljaju prašinu, bh. potrošači ne znaju da li je bajata šnicla koju imaju u tanjiru, niti gde je i kada zaklana životinja.