Prva energetski efikasna fabrika u Turskoj
Kako izgleda energetski efikasna fabrika i koje su njene prednosti imali su priliku da vide novinari iz Srbije koji su se pre nekoliko dana vratili iz prestonice Turske, Istanbula, gde su posetili kompaniju Simens Gebze.
Reč je o prvoj fabrici u Turskoj koja je dobila sertifikat o energetskoj efikasnosti „leed gold“. Simens je svoj proizvodni pogon podigao u industrijskoj zoni Gebze, na prostoru od 150 hiljada kvadratnih metara. Fabrika je počela sa radom 2. aprila 2009. godine. Tada je i dobijen „zeleni“ sertifikat na koji su veoma ponosni u toj fabrici. Kriterijumi za njegovo dobijanje su veoma strogi i potrebno je prikupiti najmanje 39 poena, a Simens Gebze je uspeo da sakupi čak 42.
„Leed gold“ sertifikat predstavlja potvrdu liderske pozicije u oblasti energetike i ekološkog dizajna. Dodeljuje ga institucija, Savet ekoloških zgrada koji zahteva ispunjenje sedam zahteva za njegovo dobijanje – objašnjava Nesat Kulacoglu, direktor Simens Gebze.
Da bi se stekao „leed gold“ sertifikat potrebno je smanjiti zagađenje okoline koje nastaje tokom izgradnje objekta. Zatim, treba izbegavati upotrebu gasa u mehaničkim sistemima. Projektovanje elektromehaničkih sistema treba prilagoditi zadatim standardima a ispitivanje i puštanje u rad tog sistema mora biti povereno timu kvalifikovanih stručnjaka. Takođe, neophodno je postaviti odgovarajuće kontejnere za prikupljanje otpadnih materijala i projektovati ventilacione sisteme u skladu sa propisanim standardima. Jedan od potrebnih uslova za dobijanje sertifikata je i zabrana pušenja u zgradi.
Zahvaljujući tome što naša fabrika funkcioniše kao energetski efikasno postrojenje uštedi se 30 odsto energije i 50 odsto vode. Cilj energetski efikasnog postrojenja, kakvo je Simens Gebze, je da stvori zdravu životnu sredinu za svoje zaposlene i da ostvari energetske uštede efikasnim korišćenjem prirodnih resursa. Oko 30 odsto uštede energije se ostvaruje putem korišćenja visoko efikasnih, tehnoloških inovativnih sistema u oblasti rasvete, grejanja, hlađenja i ventilacije. Takođe, uštedi se oko 50 odsto vode korišćenjem alternativnih sredstava tamo gde je to god moguće – ističe Kulacoglu.
