Nikola Kojo o stanju nacije
„Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo… Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze.“
