Srbija u prednosti jer izvozi u Nemačku
Srbija ima šanse za veće stope privrednog rasta samo ukoliko bude proizvodila robu za izvoz. U ovom stavu slažu se svi ekonomski stručnjaci, a između ostalog, to je i „lajt motiv“ strategije razvoja naše zemlje, poznatijeg kao „Srbija 2020.“ Ali u vreme velikih ekonomskih previranja u svetu, ostaje pitanje: kome uopšte tu robu možemo prodati?
Prema upravo objavljenom Globalnom izveštaju o rizicima za bankrot država za treći kvartal kompanije CMA, plasman roba u neke delove sveta koji su, već tradicionalno, kupci naših proizvoda biće ravan podvigu.
Tako, na primer, prema CMA, šanse Grčke da bankrotira su 90,6 odsto, a sledi je Portugal sa 61,3 odsto mogućnosti da proglasi bankrot. Među deset najrizičnijih su i Ukrajina, Irska, Italija, Mađarska sa šansama za bankrot iznad 30 odsto. Najmanji rizik za bankrot preti Norveškoj – svega 4,4 odsto, a slede SAD sa 4,6 odsto šansi za objavu da ne mogu plaćati svoj dug, kao i Švedsta sa 5,1 odsto. Na listi CMA, među 68 listiranih zemalja, nema Srbije. Tu su, međutim, dve države iz regiona – Hrvatska sa 29,7 odsto šansi da bankrotira i Slovenija sa 17,7 odsto.
„Srbija je u boljoj poziciji od pojedinih suseda po pitanju uticaja tražnje u evrozoni na njen ekonomski položaj, jer je veći deo izvoza usmeren na Nemačku, koja beleži privredni rast, a osim toga, izvezli smo i značajne količine robe na rusko tržište,“ tvrdi ekonomista Miroslav Zdravković. „Za razliku od Hrvatske, koja je u spoljnoj trgovini imala veliki pad jer je mnogo više vezana za Italiju, u Srbiji se taj pad još nije dogodio, zahvaljujući rekordnom izvozu u Rusku Federaciju i međugodišnjem rastu izvoza u Nemačku od nekih 45 odsto.“
Rast BDP u prošloj godini ostvaren je, inače, isključivo zahvaljujući oporavku i rastu inostrane tražnje odnosno privrednom rastu zemalja sa kojima Srbija ima razvijenu spoljnotrgovinsku razmenu. Sličan trend nastavljen je i u dosadašnjem periodu 2011. godine. „Globalne tendencije, međutim, ukazuju na postojanje drugog talasa ekonomske krize, koji će neminovno uticati na usporavanje rasta spoljne trgovine u narednim mesecima, a samim tim i na usporavanje rasta BDP u 2011. godini. Na osnovu dosadašnjih kretanja, nameće se zaključak da će ovogodišnji rast BDP biti ostvaren isključivo zahvaljujući oporavku i rastu investicija, dok će doprinos spoljnotrgovinske razmene biti neprimetan,“ rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu finansija.
