Šta država treba da uradi za poljoprivredu
Da li zakoni tržišta važe za sve proizvođače ili samo za neke, dok će druge vlada pomoći svojim merama koje će biti iznuđene navalom nezadovoljstva zbog otkupnih cena? Dok se zemlje EU užurbano spremaju da definišu novu poljoprivrednu politiku posle 2013.godine, i dalje ostaje otvoreno pitanje da li je Srbija postigla dogovor o tome šta država, nadamo se u statusu kandidata, treba da učini u pravcu stvaranja stabilne poljoprivredne politike.
I opet, ključni pokretač ovoga nije EU već situacija na domaćem tržištu koja pred proizvođače i vladu često postavlja neku nepredviđenu okolnost koja izaziva pažnju javnosti, kao što je trenutno niska cena maline i paradajza (ili,prošle godine, niske cene i nestašica mleka),i potpuno skrene pažnju sa suštinskog pitanja dosledne poljoprivredne politike.
Kad se sve to sagleda, preostaje da se kaže da poljoprivreda u Srbiji počiva na principima globalne konkurentnosti ali i na nekim nepravilnostima zbog raznih barijera (nema izvoza svežeg mesa i mleka),koje nas stavljaju u poziciju da sve vrste proizvodnje ipak nisu u okvirima slobodnog tržišta. I tu dolazimo do osnovnog problema u poljoprivredi Srbije:da li zakoni tržišta važe za sve proizvođače ili samo za neke, dok će druge pomoći vlada svojim merama koje će,po pravilu,biti iznuđene navalom nezadovoljstva zbog otkupnih cena.
Na kraju krajeva, Srbija je 2006.godine usvojila strategiju razvoja poljoprivrede, zajedno sa urađenim sektorskim analizama i akcionim planovima i dobrim delom do te godine, reformisala je poljoprivredu (registracija poljoprivrednih gazdinstava, kreditiranje primarne proizvodnje, privatizacija poljoprivrednog sektora, politika ruralnog razvoja…).Evidentno je, međutim,da ono što od 2006.nije stabilno, jeste visina agrarnog budžeta,odnosno njegov udeo u ukupnom budžetu Srbije koji je poslednjih godina u padu, što jasno signalizira da država ipak ne prepoznaje agrar kao razvojnu granu naše privrede.
Bez jasno definisanog budžeta za poljoprivredu koji će kroz postojeće i nove mere za poboljšanje produktivnosti jednako tretirati sve delove Srbije i uvažiti njihove specifičnosti, kao garanciju da će se budžet realizovati ravnomerno po regionima, nema ispravne poljoprivredne politike. Definisane raspodele i visina budžeta, usmeriće ,,brod poljoprivrede” Srbije na željeni kurs uz istovremenu mogućnost intervencije u slučaju ,,velikih talasa”.
