Suša umanjila prinose kukuruza i soje u Podrinju
U Podrinju je u toku berba kukuruza u klipu čiji su prinosi zbog suše neujednačeni i zasad skromniji nego inače, a žega je uzela danak i kod soje, čiji su prinosi za trećinu manji nego lane.
Rukovodilac sektora za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Ðurić rekao je danas za Tanjug da je na prostoru delovanja Zavoda u toku berba kukuruza u klipu, koja je do sada obavljena na oko 50 hektara.
Ðurić je napomenuo da se radi o hibridima kukuruza FAO grupe zrenja 300 i 400, a to su rani i srednje rani hibridi. On je objasnio da su na njivama koje svojim mikroklimatom, tipom i strukturom zemljišta bolje podnose nepovoljno dejstvo suše, na kojima su u punom obimu primenjene agrotehničke mere, prinosi između osam i devet tona suvog zrna po hektaru.
Na ostalima parcelama ovogodišnji prinos najrasprostranjenije domaće žitarice kreće se od četiri do pet tona po hektaru, dodao je Ðurić.
Mnogi poljoprivrednici na parcelama na kojima su usevi oštećeni susom ne mogu da se odluče na koji način da uberu rod koji je dosta neujednačen, dok su klipovi sitni i nisko postavljeni na stablu, rekao je Ðurić. U tom slučaju najbolje je, ukoliko proizvođači imaju mogućnost eventualnog naknadnog dosušivanja i skladištenja, takve useve kombajnirati u zrnu, jer su gubici tako najmanji, savetuje Ðurić. Na prostoru delovanja Zavoda, a to su područja Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, za proizvodnju kukuruza je i ove godine izdvojeno najviše površina, ukupno 22.225 hektara.
Ðurić je napomenuo i da je žetva soje počela u punom obimu, dodajući da zrno ima 13 procenata vlage. Prosečan prinos je dve tone po hektaru, dok je lani bio za trećinu veći. Na njivama pod tom uljaricom, koja se uzgaja jedino u lozničkom kraju, primese se kreću u rasponu od dva do pet odsto, zavisno od zakorovljenosti parcela, koja ima znatan uticaj.
Do sada je soja skinuta sa oko 200 hektara od 1.800 koliko je tom uljaricom bilo zasejano ove godine, naveo je Ðurić.
