Odreagujte pravilno kada se dete povredi
Odlazak u park i prirodu donose deci radost, a ponekad, nažalost i nevolje. Padovi, posekotine i gutanje nepoželjnih predmeta mogu da stvore neprijatnosti tokom igre. Šta uraditi kad se dete povredi?
Ovi problemi se ne događaju često ali kad se dogode obično izazivaju „dramu“ kod roditelja ili baka i deka.
Prva pomoć kod padova i posekotina
Nema odrastanja bez padova i posekotina! U parku postoji nekoliko kritičnih mesta odakle deca mogu da padnu. Penjalice, ljuljaške, klackalice i ivice boksa sa peskom zahtevaju posebnu pažnju, ne ispuštajte dete iz vida i nađite se uvek u blizini, pa će se verovatnoća da se povredi svesti na minimum.
Ako se dete ipak povredi, to su najčešće posekotine i ranice.Kada se radi o običnim, površnim ranicama sa minimalnim krvavljenjem ne bi trebalo da radite ništa! Ako ima slabog krvarenja dovoljno je sterilnom gazom pritisnuti ranu. Ako nemate gazu može poslužiti i čista maramica.
Ipak, ako rana više krvari, potrebno je zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu „grudvom“ napravljenom od sterilne gaze (ili nekim drugim priručnim, ali čistim materijalom). Pritisak bi trebalo da bude umereno jak, i da traje najmanje 5 do 10 minuta pre prve provere da li je krvarenje stalo. Posle zaustavljanja krvarenja treba osmotriti ranu, pa ako ivice rane „zjape“ dete odmah odvedite kod lekara. Naravno, da se kod obimnijih krvarenja odmah treba uputiti lekaru, a usput treba vršiti pritisak na ranu kako bi se ono zaustavilo.
Retki su „veliki“ padovi u parkiću, ali ako dete padne na glavu sa penjalice ili ljuljaške nemojte se odmah uplašiti ako snažno plače, to je reakcija na iznenađenje od pada i bol koji je mališan osetio. Opasno je ako je palo dete pospano, ne plače, ili ne daj Bože ne reaguje na poziv. Tada mora odmah u prvu bolnicu! Takođe, ako dete posle pada počne uporno da povraća ili se neobično ponaša, treba ga odmah odvesti kod pedijatra ili dečijeg hirurga.
Pesak je zabranjena zona
Nažalost, pesak u parkićima je izvor brojnih infekcija. To je mesto gde napuštene životinje nekada i kućni ljubimci ostavljaju fekalije koje mogu da budu izvor zaraze.
Obično se radi o parazitima koji mogu da naprave crevne probleme kod dece, mada su i bakterije različitih sojeva čest gost peščanih „bazena“. U letnjim mesecima i enterovirusi mogu da budu stanovnici peska. Zato bi pesak u našim parkovima za decu trebalo da bude zabranjena zona.
Šta uraditi kada dete nešto proguta
Neverovatno je šta sve deca vole da trpaju u usta! Od opušaka, preko bačenih drščica od sladoleda do „zanimljivih“ kamenčića. Zato je potrebno paziti manju decu, naročito do treće godine života. Ako primetite da dete „prevrće“ nešto po ustima, odmah vašim prstima očistite usta. To radite tako da je detetova glava nagnuta unapred.
Nemojte izazivati povraćanje, to može da bude veoma opasno!
Najgore je da neki sitan predmet „odluta“ u dušnik. Tada deca uporno kašlju, krkljaju, ponekad i teško dišu! To je znak da se odmah potraži pomoć lekara. Srećom ovo se ipak veoma retko dešava.
