Šoškić: Kriza neće zaobići Srbiju
„Srbija neće biti zemlja koja će izbeći talas uticaja eventualne nove svetske krize“, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
„Ako do njega dođe u drugim zemljama, doći će i kod nas, to je nesporno, ali je važno imati u vidu da su efekti tog uticaja uglavnom predvidivi, da možemo proceniti šta je to što se može desiti, tako da na vreme imamo i odgovarajuće mere“, naglasio je guverner.
On je ocenio da kriza javnog duga, koja se događa u pojedinim zemljama, Srbiju stavlja pred dva glavna izazova-: potencijalni rast riziko premije zemlje i pritisak na slabljenje domaće valute, kao i potencijalno manji izvoz na tržišta zemalja koja imaju probleme. „Pažljivo pratimo kako se odvija situacija na međunarodnim finansijskim tržištima i znamo glavne kanale potencijalnog uticaja na Srbiju“, istakao je Šoškić.
Šoškić je ukazao da će se aktuelna dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu sigurno u određenoj meri odraziti na ekonomsku aktivnost u zemlji, ali se po pitanju stabilnosti finansijskog sistema ne očekuju ozbiljniji izazovi.
On je objasnio da je kriza o kojoj se govori u svetu, pre svega, kriza javnog duga, odnosno duga pojedinih država, uglavnom sa periferije evrozone, a i SAD su imale određene probleme po pitanju svojih obaveza i „potencijalno je moguće da neke od tih zemalja dođu u poziciju da ne mogu izmirivati svoje obaveze“.
Srbija bi u toj situaciji mogla da ima određenu „kolateralnu“ štetu, odnosno situaciju u kojoj raste premija rizika prema našoj zemlji, što bi u određenoj meri moglo da pojača pritiske na slabljenje dinara na našem deviznom tržištu. U kojoj meri i koliko će porasti riziko premija prema našoj zemlji zavisiće i od toga koliko smo sposobni da solidno vodimo javne finansije i javnu potrošnju održavamo u zacrtanim okvirima, objasnio je guverner. „Druga posledica bi mogla biti da imamo smanjenu mogućnost plasmana naše robe na inostranim tržištima koja imaju probleme, tu pre svega mislim na zemlje poput Italije i zemalja regiona, koje će zbog potencijalno manje ekonomske aktivnosti manje kupovati našu robu i usluge“, precizirao je Šoškić.
„Otuda bi našu izvoznu orijentaciju i privredni rast koji baziramo na njoj trebalo tretirati nešto konzervativnije, a javnu potrošnju držati pod vrlo strogom kontrolom dok se ova situacija u potpunosti ne sagleda“, naveo je guverner.
Šoškić je istakao da je vrlo važno da Srbija ima u vidu da je u narednom periodu potrebna pojačana obazrivost po pitanju javne potrošnje jer „kada je kriza javnog duga onda je potrebno da se mi prikažemo kao zemlja koja vrlo odgovorno vodi javne finansije, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, posebno u delu koji se odnosi na fiskalnu odgovornost„.
„To znači da ne prelazimo deficite koje smo zacrtali, kao i nivo javnog duga prema bruto domaćem proizvodu koji je zakonom definisan na 45 odsto i da pokažemo da smo u stanju da odgovorimo zahtevima koji se pred nas postavljaju u kontekstu naših pregovora sa MMF-om, oko eventualno novog aranžmana“, rekao je guverner.
Šoškić je napomenuo i da je potencijalni rizik za Srbiju, kao posledica eventualne nove međunarodne krize i njenog prelivanja na našu zemlju, rizik rasta problematičnih kredita u našem bankarskom sistemu. „Narodna banka će nastaviti da pažljivo prati kretanja u domenu problematičnih kredita. Mi imamo nivo rezervacija u bankama koji znatno nadilazi nivo problematičnih kredita, kao i nivo kapitala u bankama koji je znatno viši od međunarodnih standarda. S te tačke gledišta u ovom trenutku ne vidimo razloga za bilo kakvu nestabilnost“, istakao je guverner.
On je ukazao i da je „moguće da neke relaksacije u domenu supervizije banaka i domenu monetarne politike, koje pokriva NBS, a koje su planirane u narednom periodu, budu odložene na određeno vreme dok se situacija ne stabilizuje da ne bismo generisalo dodatne rizike u sistemu“.
