Smanjenje kreditnog rejtinga SAD neće uticati na Srbiju
Smanjenje kreditnog rejtinga SAD može imati velikog uticaja na svetsku ekonomiju, ali ne u tolikoj meri, bar ne direktno, na Srbiju jer je naša zemalja malo uključena u globalnu privredu, ocenili su za Tanjug ekonomski stručnjaci.
Potpredsednik Privredene komore Srbije Mihailo Vesović smatra da je glavni problem u tome što ekonomija SAD obuhvata najveći deo svetske privrede, od 30 do 40 odsto, pa to neće ostati bez globalnih, negativnih, posledica.
„Sigurno je da će krediti poskupeti, a američka davanja, pre svega prema Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, će biti manja, pa će pomoć globalnih banka ekonomijama koje su sad u krizi biti otežana i pod strožim uslovima. Mogućnost finansiranja, pre svega međunarodnih finansijskih institucija, verovatno će biti ugrožena“, kaže Vesović.
Da li će se to odraziti na Srbiju, zavisi od potreba naše zemlje za kreditiranjem, u bliskoj budućnosti. Sada povlačimo određena sredstva za infrastrukturne projekte, kroz ruske ili kineske budžetske kredite, što se možda pokaže i kao dobar model, s obziom na moguću krizu vezanu za americkci rejting, ocenio je Vesović.
„Nemamo velik nivo američkih investicija u Srbiji, ima nekoliko uspešnih, ali u suštini nismo preterano ni vezani za američko tržište u smislu izvoza, pa zato na nas neće biti velikog direktnog uticaja“, ukazao je Vesović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je rekao da je iznenađen obaranjem kreditnog rejtinga SAD, koji će imati velike posledice pre svega po tu zemlju, jer će se kamatna stopa na američke državne hartije od vrednosti uvećati, što je poprilican udar.
„S obzirom da su SAD najjača ekonomska sila sveta sve zemlje kupuju njihove vrednosne papire, samo Kina ima više od 1.200 milijardi dolara u američkim hartijama od vrednosti, ali SAD će morati sada da izdvajaju više novc za njihovo servisiranje“, naglašava Savić.
On je rekao da su SAD kao najstabilnija zemlja nudile nisku kamatnu stopu na obveznice, ali sada kamata mora da raste, da bi te hratije bile atraktivnije. Savić ne očekuje da će Srbija imati mnogo problema, jer nismo kupovali američke hartije, niti smo na taj način štedeli svoje devizne rezerve, a i ne učestvujemo u velikoj meri u prometu svetskog kapitala.
Ekonomista Danilo Šuković nije iznenađen obaranjem američog rejtinga, koji se prema njegovim rečima mogao očekivati, jer je zaduženost SAD postala nedopustiva, kao i ogroman deficit u budžetu.
„Rekao bih da su rejting agencije bile naklonjene SAD-u, koje su imale najveći rejting, što uopšte nije realno, ali te agencije dosta rade pod pritiscima“, smatra on.
Rejting direktno utiče na na investicije koje smanjuju razliku između potrošnje i proizvodnje i zaduženosti, a kad se ulagači povuku odmah se javlja pretnja bankrotstvom, ističe Šuković. Svako na kraju mora da plati račun prekomerne potrošnje i niko ne može da troši i da se zadužuje do unedogled, istakao je Šuković.
On ocenjuje da će to dovesti do još jednog talasa svetske krize, jer su neke evropske zemlje već u velikim teškoćama, a u tom slučaju to će imati uticaja na Srbiju onoliko koliko je naša ekonomija povezana sa evropskim privredama.
„Srbija je mala zemlja i nije toliko uključena u svetsku ekonomiju da bi SAD imale uticaja, ona (Srbija) je u mnogo većim teškoćama zbog unutrašnjih problema“, zaključio je Šuković.
