Malinari tvrde da ih pljačkaju tajkuni i vlasnici hladnjača
Malinari ariljskog i ivanjičkog kraja, koji su se juče sukobili sa policijom nezadovoljni otkupnom cenom ovog voća, optužili su tajkune i vlasnike hladnjača da im otimaju zaradu. Stručnjaci, međutim, tvrde da protesti malinarima neće doneti i bolju cenu, jer na nju utiče stanje na svetskom tržištu.
Predsednik Unije proizvođača malina Srbije Dragiša Terzić kaže da najveći problem leži u tajkunima koji veštački obaraju izvoznu cenu.
– Za poslednjih 10-15 godina cena na evropskom tržištu varirala je pet odsto, dok u Srbiji od godine do godine varira i preko 100 odsto. Samo pojedini skidaju kajmak. Našu malinu izvoze 34 tajkuna koji uzimaju milione evra, a država to nemo posmatra – kaže Terzić.
On, međutim, nije želeo da navede o kojim tajkunima je konkretno reč.
– Malina je specifično voće koje brzo truli, zbog čega mora da se brzo obere i preda u hladnjaču. A upravo taj proces dovodi do ucenjivačkog nastupa prema proizvođačima. I hladnjačari nas ucenjuju cenom, ali se i oni žale na izvoznike. Izvoznici ne daju vlasnicima hladnjača da zarade više od 10 do 15 evrocenti po kilogramu – kaže Terzić.
Stručnjaci, sa druge strane, ističu da je za nisku cenu maline ove godine kriva velika ponuda koja je izazvala pad cena na svetskom tržištu. Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da hladnjačari u Srbiji formiraju cenu na osnovu onoga što su postigli kod kupaca u Evropi.
– Priča se da su ove godine postigli nisku cenu, posebno u Nemačkoj. Zato je objektivno da nijedna hladnjača ne može da ponudi proizvođačima više od 100 dinara za kilogram – navodi Cvijanović.
Malinari tvrde da će hladnjačari i izvoznici lošu pogodbu nadomestiti smanjivanjem otkupne cene.
– Tako na kraju lanca gubi samo primarni proizvođač – kaže Terzić.
Vojislav Stanković, stručni saradnik Privredne komore Srbije, kaže da će se ove godine zbog lošeg vremena u Srbiji obrati oko 80.000 tona malina umesto 95.565 tona.
– Iako sadašnja otkupna cena izgleda skromno, uzgoj malina proizvođačima omogućava zaradu od 2.500 do 3.500 evra po hektaru – kaže Stanković.
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da država ne može da utiče na cenu malina.
– Vlada nema mehanizam da prisili hladnjačare i trgovce da promene visinu otkupne cene, jer ona u velikoj meri zavisi od kretanja cene na svetskom tržištu – kaže Ljubiša Dimitrijević, državni sekretar u ovom ministarstvu, koje je obezbedilo kapacitete javnih skladišta.
Malinari sada prvi put mogu da uskladište maline po povoljnim uslovima i sačekaju povoljniji trenutak za prodaju. Ipak, kapacitet javnih skladišta je oko 2.950 tona, a u njima je do sada uskladišteno svega 103 tone malina.
Ostaćemo na putu još deset dana ako nas ne puste
Stajaćemo ovde ceo dan i noć, i još deset dana se nećemo pomeriti dok nas neko ne sasluša. Nabrao sam 40 tovara malina, a otkupna cena je bedna, poručio je Vlade Vuković iz Arilja, jedan od nezadovoljnih malinara koji su juče zbog otkupne cene od 70 do 90 dinara za kilogram, u znak protesta krenuli u Beograd.
Prvi sukob malinara i policije izbio je oko podneva kada je kolona od preko 250 vozila iz Arilja krenula za Beograd. Malinari su tada da probili jedan kordon policije tako što su jedan policijski kombi odgurali u kanal. Prema nezvaničnim informacijama, u sukobima je povređeno više od 30 ljudi koji su prebačeni u Dom zdravlja u Arilju. U ovoj ustanovi juče nisu želeli da saopšte tačan broj povređenih među kojima je bilo i policajaca.
“Odjednom su počele da lete kamenice. Policija je krenula na nas, a jedan me je udario pendrekom po glavi. Nisam znao gde se nalazim”, kaže Rade Nešović. I malinari su kamenovali policiju u nekoliko navrata, ali nisu uspeli da probiju kordon Žandarmerije. Prilikom trećeg naleta, kada su uspeli da razbiju blokadu, povređen je i Ljubodrag Grujičić.
“Samo sam stajao, a policija je krenula na nas i udarili su me po leđima. Samo smo mirno hteli u Beograd, a oni su došli da nas biju”, kaže ogorčeno Ljubodrag.
Dejan Luković, kome je takođe razbijena glava, kaže da se osvestio tek u Domu zdravlja. “Tražimo prošlogodišnju otkupnu cenu od 126 dinara za kilogram malina. Ni blokada puteva, ni pritisci kojima smo izloženi neće nas sprečiti u našoj nameri”, kaže Dragan Bogdanović, predsednik Udruženja „Vilamet“. Prema poslednjim informacijama, delegacija malinara je otišla u Požegu gde bi trebalo da se sastanu sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.
