Isplati se raditi na crno

Bezbroj je primera koji svakodnevno dokazuju da se u Srbiji više isplati raditi na crno nego legalno.
 
Nelegalna ekonomija, što crna što siva, godišnje odnese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Upošljava najmanje pola miliona ljudi, a najgrublje procene licitiraju i sa milion radnika koji žive bez zdravstvenog osiguranja i nade da će zaraditi penziju.
 
I nedavna „pružena ruka“ države poslodavcima, da u legalne tokove prevedu svoje neprijavljene radnike – nije dala ni približno očekivane rezultate. Privrednici bez dileme poručuju da je u Srbiji daleko isplativije raditi mimo zakona.

Evo kako izgleda moguća „računica“: Poslodavac angažuje radnika „bez papira“, koga inspekcija uhvati „na delu“. Kazna je u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko je u pitanju preduzeće. Odgovorno lice u firmi može da plati kaznu od 40.000 do 50.000 dinara, a ako je u pitanju preduzetnik – od 400.000 do 500.000 dinara. Praksa pri tom pokazuje da sudovi često izriču kazne i manje od zakonskog minimuma.

Približno iste sume su i za onog ko bi da se tu i tamo „očeše“ i ne proknjiži baš svaki dinar prometa. Kazne za neizdavanje fiskalnog računa su za firme od 100.000 dinara do milion, za odgovornog od 5.000 do 50.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.

A onaj ko prodaje na ulici, bez radnje, potpuno na divlje, završi sa – mandatnom kaznom. “Znam za primer od pre nekoliko dana. U kafiću u Beogradu inspektori su u kasi našli 1.000 dinara više nego što pokazuju računi, jer konobarica nije odvojila bakšiš. Vlasnik je morao da plati 80.000 dinara kazne i zatvoren mu je lokal na 15 dana. Šteta je velika, jer on te dve nedelje nema ni dinara prihoda, a ima sve redovne troškove”, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

S druge strane, ukoliko neko potpuno ilegalno drži kafanu negde u unutrašnjosti Srbije platiće kaznu od oko 30.000 dinara.

A zašto oni koji imaju registrovane firme nisu požurili da iskoriste pomoć države i angažuju radnike uz manje poreze i doprinose, privrednici imaju različite stavove. U Uniji poslodavca veruju da je problem u komplikovanoj proceduri i mnogobrojnim uslovima.
 

Asocijacija malih i srednjih preduzeća smatra da onaj ko radi nelegalno nema nikakav motiv da pređe u legalne tokove, a i država uporno toleriše crnu zonu.  “Pre tačno šest godina privrednici su upozorili četvoricu resornih ministara da će crno tržište, loša privatizacija, prekomeran uvoz, visoka javna potrošnja i skupi krediti uvesti privredu u trend loše beskonačnosti koji će rezultirati ogromnim brojem radnika u sivoj zoni”, kaže Milan Knežević iz Asocijacije.

Prema njegovim rečima, visoke namete privreda ne može da plaća.

“Porezi i doprinosi su 63 odsto, bolovanja do mesec dana, prevoz radnika, otpremnine po osnovu penzionisanja i smanjenja broja zaposlenih, kao i 44 različite takse. Na drugoj strani, sve je više onih koji izbegavajući ove obaveze, čine nelojalnu konkurenciju svima koji svoje obaveze blagovremeno izmiruju”, kaže Knežević.