Šećer dogurao do 119 dinara, ulje na 141 dinar
Trgovci ovih dana ispisuju nove, više cene za mnoge životne namirnice, ali i za kućnu hemiju, potrepštine, idr. Od dva do deset odsto skuplji je šećer, a „otići” će i ulje. Svinjsko meso već je u nekim radnjama obeleženo novim cenama, poskupeli su slatkiši, voda, deterdžent…
Razloga za pojeftinjenje namirnica u Srbiji nikada nema pa tako i dalje kilogram hleba plaćamo 100 dinara premda cene brašna i pšenice padaju, ali izgovori za poskupljenje uvek su nađu. Ovog puta proizvođači i dobavljači spakovali su ih sve u jedan paket pa tako više cene objašnjavaju poskupljenjem pojedinih sirovina, rastom kursa evra i skokom cena goriva.
U pojedinim radnjama tako se već juče šećer prodavao i za 119 dinara kilogram. Podsetimo, protekle nedelje ova namirnica već je jednom poskupela.
U trgovinskim lancima „Roda” i „Merkator” od danas je šećer skuplji u proseku pet procenata, pa se nove cene kreću od 112,90 do 117,90 dinara kilogram, rečeno je u tim trgovinama. Šećer je u „Rodi” i „Merkatoru” već poskupeo 14. jula, od kada je cena te namirnice bila između 106,9 do 111,5 dinara kilogram.
Inače, od šećera iz Robnih rezervi po 98 dinara odavno u većini velikih marketa u Srbiji nema ni traga, iako je još na snazi odluka Vlade Srbije o intervenciji ovim proizvodom na tržištu da bi se predupredile nestašice. Podsetimo, šećera kojim su intervenisale Rezerve i šećerane trebalo je da bude dovoljno za pola godine, to jest do početka jeseni, ali ga je u radnjama bilo teško naći već nakon mesec dana. Uglavnom, kako su ispisane nove cene, i šećera u radnjama ima dovoljno.
Nema nestašice, koju su trgovci pravdali većom potrošnjom jer domaćice spremaju sokove i džemove, a šećerane time što trgovci robu ne plaćaju ni za 90 dana pa su prinuđeni na to da takvima zavrnu slavine.
Pomenimo, trgovci imaju i najavu za poskupljenje jestivog ulja od četiri posto, kao i za promenu cena gaziranih napitaka. Kako kažu, ulje kompanije “Dijamant” će sa 134,90 otići na 141 dinar po litru. Pomenimo, ulje iz „Vitala” i „Sunca” staje 145,90 dinara, a „iskon” iz uljare „Viktorija grupe„ u Šidu je 119 dinara.
Za 1. avgust najavljeno je i poskupljenje pojedinih proizvoda kompanije “Henkel”. Praškovi za veš i omekšivači ove kompanije poskupeće devet posto, a “mer” za posuđe pet.
U udruženjima za zaštitu potrošača negoduju zbog novih najavljenih poskupljenja.
Po našim podacima, maloprodajne cene su, u proseku, barem 60 posto više nego pre krize. A zvanična statistika to ne uviđa jer prati cene preko 500 artikala, pa čak i guma i eksera, tako mirovanje cena neprehrambenih proizvoda umanjuje poskupljenja hrane. Ukoliko bismo poredili cene dvadesetak osnovnih namirnica, koje svi moramo da kupujemo, rezultati bi bili poražavajući – kaže za „Dnevnik” predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović, naglašavajući da smo u talasu poskupljenja pre ovog imali poskupljenje dvadesetak osnovnih životnih namirnica za više od 25 posto.
Najnovija poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda prosečan džep ne može izdržati, veli on, dodajući da statistika čak i ne beleži drastična poskupljenja namirnica.
– Prosečna plata je manja od 40.000 dinara, a korpa vredi više od 55.000 dinara. Sve dalje smo od toga da prosečnom građaninu ove zemlje zarada bude dovoljna za ovu životnu statistiku, u kojoj su samo osnovne potrepštine – ukazuje Papović.
Nema razloga za poskupljenje
Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran smatra da nema velikih razloga za poskupljenje šećera u Srbiji jer su raspoložive količine te namirnice dovoljne do nove proizvodne kampanje polovinom septembra.
Ipak, kao moguće razloge poskupljenja šećera Prostran je naveo sezonski povećanu tražnju u junu i julu zbog prerade ranog voća i pravljenja džemova, pekmeza i sokova, što se dešava i u septembru i oktobru, kada za preradu prispeva kasno voće. Po njegovim rečima, na poskupljenje su možda uticali i veći troškovi lagerovanja kao i kretanje cene na svetskim berzama gde je beli šećer koji se proizvodi od šećerne repe nešto skuplji od onog od trske.
On je naveo da je moguće da na cenu šećera u narednom periodu utiče to što je šećernom repom zasejano 10.000 hektara površina manje nego lane.
