Arhitekte iz studija Zahe Hadid predstavili uticaj javnog sektora na građevinske projekte
Piše: Marko Miladinović
Finansijska kriza negativno je uticala na građevinski sektor i urbanistički razvoj u čitavom svetu, primoravši mnoge državne i gradske vlasti da se udružuju sa uspešnim preduzetnicima, a arhitekte da značajno unaprede poslovni nastup. Svoj pogled na globalne promene u ovoj oblasti Beograđanima su nedavno preneli Božana Komljenović i Patrik Šumaher iz čuvenog londonskog Zaha Hadid arhitektonskog studija, prilikom gostovanja u okviru poslednje Beogradske nedelje dizajna.
Saradnja javnog i privatnog sektora u oblasti izgradnje i urbanog razvoja potrebnija je nego ikada, pogotovo u zemljama u razvoju i gradovima koji pretenduju da postanu važni regionalni centri. Ovakva partnerstva postaće neminovna budućnost i Beograda, u kojem već nekoliko decenija izostaju veliki građevinski projekti, ukoliko izuzmemo aktuelni most preko Ade.
„Javni sektor upravlja sve manjim budžetima, bez mogućnosti da samostalno finansira važne projekte, zbog čega je postala neophodna saradnja sa privatnim korporacijama. To je uveliko postala praksa na zapadu i to kroz nekoliko mogućih modela saradnje“, napominje Božana Komljenović, čiji poslednji projekat za ugledni Zaha Hadid studio obuhvata potpunu prenamenu i uređenje kvarta Kartal Pendik u Istanbulu. U pitanju je planiranje izgradnje novog urbanog centra u već postojećoj gradskoj celini, kada gradske vlasti prvo moraju da izvrše eksproprijaciju svog zemljišta, a potom raspišu konkurs za urbanističko planiranje. Na taj način već je napravljeno nekoliko „gradova unutar gradova“ u zapadnoj Evropi i istočnoj Aziji.
„U ovakvim projektima arhitekte su prinuđene da se više bave ekonomskim strategijama, obradom demografske i geopolitičke statistike i predviđanjima potreba stanovništva, maltene berzanskim spekulacijama, a sve u cilju dobijanja najboljih rezultata i zadovoljenja tržišnih trendova. Turska je zemlja sa velikim brojem mladih ljudi i potrebom za izgradnjom stambenog prostora i otvaranjem novih radnih mesta, pa će jedna investicija ovakve veličine pogurati čitavu lokalnu ekonomiju. Ceo poduhvat trajaće skoro 20 godina, sa uključivanjem velikog broja arhitekata iz čitavog sveta i raspisivanjem tendera za zainteresovane preduzimače“, objašnjava svoj poslednji projekat Komljenovićeva.
Tokom poslednjeg boravka u Beogradu ona se trudila da mladim arhitektama prenese svoje bogato iskustvo iz saradnje velikog biroa sa predstavnicma javnog sektora. Prema njenim rečima, problemi u takvim odnosima svuda postoje i pre svega su socio-političke prirode.
„Iz razgovora sa ovdašnjim stručnjacima, shvatila sam da su se neki problemi javili simultano u čitavoj Evropi. Međutim, arhitekta mora da nauči da bude i uspešan poslovni čovek jer su uvek nečije pare i interes uključeni u projekte, bez obzira da li se radi o privatnoj kući ili velikom poslovnom centru. Često naš posao zahteva i makroekonomska istraživanja, kao i upoznavanje sa novim kulturama i običajima, usvajanje novih znanja i njihovu primenu“, naglašava naša sagovornica.
Dva modela saradnje
Usled smanjenja javnih budžeta na prvom mestu postaju ugroženi kulturni centri. U SAD je ustanovljena praksa da gradske skupštine odaberu objekte od kulturnog značaja i potom pozovu u pomoć komercijalni sektor i određene arhitekte, nezavisno jedne od drugih. U takvim slučajevima ne pobeđuje najbolji dizajn već najbolji poslovni model na dugoročnom nivou.
„Do trenutka sklapanja ugovora sa privatnim partnerima ne zna se tačno šta će sve biti u sklopu objekta, odnosno na koji način će se izvlačiti profit, što često dovodi u nezgodnu situaciju angažovanog arhitektu. U Americi sve određuju zakoni tržišta, ali upravo zahvaljujući njima su se mnoge ustanove izvukle iz nezavidne pozicije“, kaže Komljenovićeva.
Drugi model podrazumeva da javni sektor najčešće poseduje jedinstvenu lokaciju od specifičnog značaja i već ima viziju o značaju i budućoj nameni projekta, pa obezbeđuje političku podršku koju privatni izvođači ne bi mogli sami da ostvare. Najnoviji primer predstavlja nedavno otvoreni kulturno-umetnički kompleks u Hong Kongu, ispunjen jedinstvenim koncertnim dvoranama, pozorištima i muzejima. Poznati arhitekti tada postaju tek jedan deo čitave brending kampanje.
Božana Komljenović podseća da se sredinom devedesetih u Beogradu govorilo o sličnom ulaganju u Beograd na Savi, ali da je taj projekat ostao „jak“ samo na rečima.
„Zelene“ poslovne zgrade
Zaha Hadid studio ima bogato iskustvo sa zadovoljavanjem najrazličitijih zahteva velikih korporativnih klijenata. Međutim, najnovije trendove u izgradnji i opremanju poslovnih zgrada sve je teže ispratiti i na razvijenom zapadu, jer je sve veći pritisak da one budu ekološke i energetski samoodržive. Projektanti i finansijeri moraju da ispune sve uslove stroge regulative da bi uopšte dobili dozvolu za učešće na nekom konkursu, ističe Komljenovićeva.
„Sve više se razmišlja o najboljem iskorišćavanju prirodne ventilacije umesto postojećih klima-uređaja, kao i kišnice. U nekoliko najmodernijih zgrada takve promene se čak prate statistički, preko određenog softvera. Ali najveći problem nastao je kada su zbog novih standarda morali da se obnove već postojeći poslovni prostori, što je ponekad veoma teško, pogotovo u oblasti termičke izolacije u starim gradskim jezgrima i zaštićenim arhitektonskim celinama. U većini slučajeva mnogo je jeftinije srušiti postojeću zgradu i izgraditi novu. To je postala praksa naročito u zemljama u razvoju, kao što je Kina, gde je i gustina naseljenosti velika. U Londonu nije bilo moguće adaptirati stare zgrade pa je njihova namena promenjena, a u izuzetno malom broju dodeljene su posebne dozvole zbog istorijskog značaja tih objekata.“
Parametricizam, budućnost je rođena
Patrik Šumaher, partner u Zaha Hadid studiju, predstavio je beogradskoj publici karakteristike novog arhitektonskog pravca – parametricizma – koga najavljuje kao najvećeg koji se desio posle modernizma, svojevrsnu revoluciju savremenog graditeljstva. Njegova glavna odlika je dosledno poštovanje struktura i boja koji su dominantni u neposrednoj okolini objekta, uz često korišćenje inovativnih građevinskih materijala.
Pojam parametricizma Šumaher je prvi put predstavio javnosti na jedanaestom Bijenalu arhitekture u Veneciji, a do danas je već ostvareno nekoliko velikih projekata po njegovim principima. Nacrti Božane Komljenović za obnovu istanbulske četvrti Kartal Pendik takođe imaju odlike ovog pravca.
