BiH i dalje uvozi mnogo struje
BiH uvozi mnogo električne energije, iako je njena proizvodnja struje daleko veća nego što joj je potrebno, izjavio je Srni Igor Gavran, projekt menadžer Sektora za makroekonomiju Spoljnotrgovinske komore BiH.
Prema njegovim rečima, BiH je u prvih pet meseci ove godine uvezla električnu energiju vrednu 48.644.479 KM, a izvezla u vrednosti od 220.345.222 KM, dok je u istom periodu lani vrednost uvoza električne energije bila 67.985.252 KM, a izvoza 255.194.835 KM.
“Pozitivno je što je izvoz povećan, a uvoz smanjen, ali itekako ima prostora za dalje smanjivanje”, istakao je Gavran i dodao da je za prvih pet meseci suficit veoma visok, ali da nije nikakva uteha, jer BiH, praktično, uvozi vlastitu struju.
Prema rečima Gavrana, ukupan spoljnotrgovinski deficit je u prvih pet meseci znatno povećan i iznosio je 2.371.755.506 KM, što je za 274.802.158 KM, odnosno 13,1 odsto, više u odnosu na isti period lani.
“U strukturi spoljnotrgovinske razmene BiH ostvarene u prvih pet meseci ove godine, analiziranoj prema sektorima privrede, uočljivo je povećanje i izvoza i uvoza u većini sektora. Izvoz je najviše povećan u sektorima `rude, metali i proizvodi` od 28,28 odsto, u hemijskim i farmaceutskim proizvodima, đubrivima, plastici, gumi od 26,59 odsto”, istakao je Gavran.
On je naveo da je ostvaren značajan izvoz drveta, papira i nameštaja od 25,27 odsto, kože, krzna, tekstila i njihovih proizvoda od 24,35 odsto, dok je neznatno smanjen u sektoru “kamen, kreč, cement, beton, keramika i proizvodi” od 1,88 odsto, a istovremeno je uvoz najviše povećan u sektorima “mineralna goriva” od 28,13 odsto, “koža, krzno, tekstil i njihovi proizvodi” od 21,16 odsto, i “rude, metali i proizvodi” od 19,36 odsto.
Gavran je istakao da je poseban problem to što je pozitivan nivo pokrivenosti uvoza izvozom ostvaren samo u sektorima “drvo, papir i namještaj” 216,81 odsto i “rude, metali i proizvodi” 154,61 odsto, dok je u ostalim sektorima bio negativan i kretao se od 71,02 odsto u sektoru “koža, krzno, tekstil i proizvodi”, do minimalnih 21,01 odsto u agroindustrijskom sektoru.
“Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri BiH u prvih pet meseci ostale su pojedine članice CEFTA 2006, pre svega, susedne zemlje, i EU. Prema grupama zemalja, naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner je konstantno EU – 55,4 odsto izvoza i 49,2 odsto uvoza”, rekao je Gavran.
On je rekao da je smanjenje ostvareno u trgovini s Belgijom 54,57 odsto, Francuskom 45,3 odsto, i Velikom Britanijom 44,96 odsto, dok je uvoz najviše povećan iz SAD 65,7 odsto, Rumunije 60,74 odsto i Rusije 50,67 odsto, a smanjen iz UNMIK/Kosova 79,23 odsto, Češke 41,53 odsto i Crne Gore 13,64 odsto.
“Pokrivenost uvoza izvozom u spoljnotrgovinskoj razmeni s najznačajnijim partnerima je povećana – dostigla je 69,1 odsto s CEFTA 2006 i 66,6 odsto s EU, a ostvaren je suficit s Nemačkom 102,8 odsto, Crnom Gorom 669,9 odsto, UNMIK/Kosovom 10 941,7 odsto i Švedskom 111,8 odsto, kao i nekim manje značajnim partnerima – Albanija, Litvanija, Moldavija, Portugal, Indija, Singapur i druge”, naveo je Gavran.
Prema njegovim rečima, respektabilan nivo pokrivenosti ostvaren je s Makedonijom 99,5 odsto, Slovačkom 95,8 odsto, Španijom 84,7 odsto i Italijom 84,1 odsto, a značajan još sa Holandijom, Srbijom, Austrijom i Češkom, dok je odnos s ostalim značajnim partnerima mnogo nepovoljniji.
Gavran je istakao da tako “stvarna” pokrivenost izvozom uvoza robe poreklom s pojedinih tržišta uglavnom je znatno veća od one ostvarene u trgovini, što ukazuje na nedostatak jakih domaćih uvoznika, kao i posledične gubitke koje ovakva “zaobilazna” trgovina podrazumeva.
