Svaki peti poslodavac za zatvor
Inicijativa Socijalno-ekonomskog saveta za izmenu Krivičnog zakonika, koji bi neisplaćivanje zarada radnicima duže od tri meseca predvideo kao krivično delo, zabrinula je oko 60.000 privrednika u zemlji.
Naime, najmanje toliko je poslodavaca u Srbiji koji plate isplaćuju sa više od 90 dana zakašnjenja. Konačni predlog Saveta biće formulisan sledeće nedelje, posle čega će biti prosleđen Vladi.
Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, tek svaka peta firma u državi redovno namiruje svoje obaveze prema radnicima. Zbog toga je Socijalno-ekonomski savet posegao za rešenjem koje se primenjuje u Evropi – krivičnom odgovornosti poslodavaca.
Gotovo svi članovi Saveta složno kažu da je reč samo o predlogu, koji će biti ”brušen” kroz javnu raspravu, ali i da će se pod udarom ovog propisa naći samo najbahatiji poslodavci.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da bi Vlada trebalo da prihvati ovaj predlog i da dokaže da je socijalno odgovorna. „Sebi smo dali slobodu da procenimo da radnik može tri meseca da izdrži bez plate, ali i to je dug period“, kaže Orbović. Ova sankcija odnosila bi se na srazmerno malu grupu neodgovornih poslodavaca. Njih je, prema gruboj računici, oko desetak posto.
Uskraćivanje zarade može da se tretira kao krivično delo, ali samo ukoliko privrednik namerno ošteti radnike, tvrdog je stava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca. On ističe da ova mera ne bi važila samo za privatne preduzetnike već i za preduzeća kojima gazduje država. „Da bismo dobili pozitivne rezultate trebalo bi prethodno rešiti lanac nelikvidnosti i dugovanja u privredi – objašnjava Atanacković.“ U njemu je najkrupnija karika upravo država, čija su dugovanja trenutno veća od milijardu evra. Poslodavac koji nije isplatio zaposlene zato što mu država i drugi subjekti duguju novac neće biti pozivan na odgovornost.
Ideju o krivičnoj odgovornosti bahatih gazda podržava i Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ali i napominje da je u sadašnjim uslovima ona – neprimenjiva. Po njenim rečima, ovakvoj meri trebalo bi da prethodi niz sistemskih rešenja. „Zašto čekati tri meseca, kada se u Evropi pali alarm ako poslodavac sa uplatom plate i doprinosa zakasni svega nedelju dana. Država uz to mora da isplati svoje dugove, ali i da rastereti privredu. Jedino tako bi radnici mogli da od ove mere imaju koristi.“
Veoma je loše da se Krivični zakonik menja i dopunjava prema dnevnim potrebama – stav je beogradskog advokata Milana Vujina. On kaže da je odnos između poslodavca i zaposlenog čist ugovorni odnos i da mu nije mesto na terenu krivičnog prava. „Ukoliko bude doneta takva odredba, na sudu će se dokazivati da je poslodavac namerno hteo da ošteti radnika. To će u praksi biti svedeno samo na formalno dokazivanje, od koga neće biti velike koristi. Ovakvi problemi, kako je i sada predviđeno, najefikasnije se rešavaju tužbama“, kaže Vujin.
