Američka radna snaga: Bitka za talente

Globalna bitka za nadarene stručnjake biće osnovna pokretačka snaga za ostvarivanje konkurentskih prednosti ne samo među kompanijama već i među državama. I pored visoke stope nezaposlenosti izazvane ekonomskom krizom, u Americi ima gotovo milion upražnjenih radnih mesta za visoko specijalizovane stručnjake iz oblasti novih tehnologija, a procenjuje se da će situacija biti još alarmantnija u neposrednoj budućnosti.
 


 
Demografski, ali i obrazovni trendovi u SAD ukazuju da će za manje od 15 godina, struktura radne snage u Americi biti značajno promenjena, ističe se u najnovijim izveštajima američkog Biroa za statistiku radne snage i Ministarstva rada. Uvećaće se prosečna starost, među raspoloživom radnom snagom dominiraće Hispanoamerikanci, a svaki treći novozaposleni radnik biće žena, pri čemu će žene preuzimati primat i na rukovodećim pozicijama.

Niža stopa priraštaja u SAD znači i da će na raspolaganju biti manji broj radnika, osim u slučaju veće imigracije. Ta tendencija će ubrzati proces poveravanja poslova stranim kompanijama i pojedincima, jer će stručnjaci – bez obzira odakle potiču – postati najcenjenije „osnovno sredstvo“ korporacija.

Prema podacima Biroa za statistiku radne snage, SAD će za manje od dve decenije izgubiti znanje i stručnost 46 miliona visokoobrazovanih bejbibumera zbog njihovog odlaska u penziju, a za koje, u redovima domaćih stručnjaka, nema adekvatne zamene. „Takav trend će izrasti u krizu ne samo u SAD, nego i u Evropi. Ukoliko drastično ne otvorimo vrata imigraciji da bismo neutralisali posledice niskog priraštaja i niske produktivnosti, kvalitet života će opadati“, upozorava se u izveštaju.

Iako se obim radne snage u SAD u proteklih 50 godina više nego udvostručio, u narednih pet decenija predviđa se da će rasti po stopi koja je samo trećina prethodne. Naime, 1950. godine je na svaku stariju osobu u SAD dolazilo sedam radno sposobnih ljudi, ali najnoviji popisni podaci ukazuju da će 2030. na svaku stariju osobu u SAD dolaziti samo troje radno sposobnih.

U Birou ističu da posebno zabrinjavaju ocene američkih poslodavaca, prema kojima gotovo 40% zaposlenih sa stažom nema odgovarajuće stručno znanje i neophodna im je dokvalifikacija, a istovetan problem uočavaju i kod više od četvrtine novozaposlenih. Projekcije Ministarstva rada su još alarmantnije, budući da ukazuju da će više od 75% današnjih radnika morati da prođu dodatne obuke ako misle da zadrže posao u situaciji kada se procenjuje da će već od 2015. godine oko 80% radnih mesta zahtevati obrazovanje veće od srednjoškolskog. Istovremeno, obrazovni trend u SAD je potpuno suprotan: iako više od 90% mladih izražava želju da se upiše na koledž, 63 % u tome uspe, ali samo 30% diplomira.

Produktivnost na strancima


Problem je još izraženiji ako se ima u vidu da je sve manje svršenih diplomaca tehničkih struka, za koje se procenjuje da će kao specijalisti za nove – informacione, bio i nano tehnologije biti najtraženiji na tržištu. „Postoji velika verovatnoća da američka radna snaga neće biti konkurentna u uslovima privređivanja koje će se pretežno zasnivati na novim tehnologijama, osim ako se ne izvrše radikalne promene u sistemu obrazovanja, usmerene pre svega na podizanje znanja iz matematike i drugih naučnih oblasti“, ocenjuje se u izveštaju Ministarstva rada.

Kao jedan od indikatora problema navode se i podaci OECD-a, prema kojima su među 40 zemalja, američki učenici rangirani tek na 28. mestu po znanju iz matematike, i na 18. po generalnom nivo znanja. Sve je manje interesenata i za upis na tehničke fakultete, dok je situacija u azijskim, srednjoistočnim, pa i u afričkim zemljama obrnuta. Tamo je sve više „mladih bumera“, uključujući i inženjere različitih profila, a  trendovi su takvi da u Kini u proseku godišnje diplomira oko 600.000, u Indiji oko 350.000, a u SAD oko 70.000 inženjera. 
   
Migracije od oko 80 do 100 miliona ljudi sa jednog kraja planete na drugi mogle bi donekle da umanje ovaj problem u zapadnim zemljama. Ipak, za američku privredu se predviđa da će veća stručnost stranih radnika i stabilnost zemalja iz kojih dolaze biti ključni za produktivnost u SAD, dok poslovne organizacije budu tražile radnu snagu širom sveta jer je kod kuće ne mogu pronaći. Angažovanje stranih kompanija, ma koliko nepopularno, postaće jedno od osnovnih elemanata američkog poslovanja, jer će biti isplativo i obezbeđivati konkurentske prednosti, procenjuje se u izveštaju.
 
Z.Ž.
 
Tekst je preuzet iz novog broja magazin Biznis i finansije