U poseti Delezu: Svežina iz Brisela

Distributivni centar kompanije Delez u Briselu ostavlja posetioce i doslovno bez daha svojom savremenošću i poslovanjem u znaku vrhunske elektronike, u službi moderne trgovine i zdrave ishrane
 
 
 
Zdravo, sveže, provereno i sigurno – reči su koje se mogu čuti gotovo od svakog člana tima menadžmenta belgijske trgovinske kompanije Delez grupe koja je, kao što je poznato, u martu ove godine potpisala ugovor o kupovini srpskog trgovinskog lanca Maksi. Trebalo bi to isto očekivati i u Srbiji. Kada, ne zna se, zato što se u vreme posete grupe novinara beogradskih medija kompaniji Delez u njenom sedištu u Briselu, krajem ovog juna, i dalje očekivala odluka srpske antimonopolske komisije o koncentraciji vlasništva. Zato se, za sada, može saznati nešto više samo o poslovanju Deleza u Belgiji. Domaćin beogradskim novinarima u Briselu bio je tim glavnih, operativnih menadžera Deleza u Belgiji, na čelu sa Mišelom Ekuom (Michel Eeckhout), izvršnim direktorom kompanije.

Kao godina osnivanja kompanije Delez upisana je 1867. i to je, kao i u većini uspešnih priča, počelo sa nekom malom trgovinskom radnjom. Danas je situacija, naravno, mnogo drugačija. Delez Belgija ima 805 prodavnica različitog formata – od manjih prodavnica do supermarketa – zapošljava 17.000 ljudi, ostvaruje ukupan promet od oko 4,8 milijardi evra, njihove prodavnice u Belgiji poseti godišnje oko 3,5 miliona potrošača i zauzimaju više od četvrtine belgijskog tržišta maloprodaje.

Inače, belgijsko tržište maloprodaje (Belgija ima oko deset miliona stanovnika) dele tri velika trgovinska lanca sa približno jednakim udelima. Pored Deleza koji zauzima 26,3 odsto, tu je trgovinski lanac Kerfur (Carrefour) sa 23,3 odsto učešća i Kolrajt (Colruyt) koji nastupa zajedno sa nemačkim Šparom (Spar) i zauzima 27,4 odsto tržišta Belgije. Ima još prostora za širenje Deleza u Belgiji i to je, razume se, njihova tendencija, objašnjavaju predstavnici ove kompanije. Jedino ograničenje je procenat od 40 odsto tržišnog učešća, koliko Evropska unija propisuje kao maksimum mogućeg zauzimanja tržišta od strane jedne kompanije, kako ne bi došlo do monopolskog položaja.

Želja da se bude veći i bolji na tržištu uticala je na isticanje kvaliteta namirnica u prvi plan i stvaranje sopstvenog brenda poznatog kao „privatna robna marka“ (Private Label), što su uradile mnoge trgovinske kompanije u svetu, pa i u Srbiji. Delom da bi se ublažile posledice svetske ekonomske krize a delom zbog uvođenja inovacija u trgovinskom poslu, mnogi su, kao i Delez, stvorili niz proizvoda koje poznate fabrike rade pod imenom za koji se opredeli kompanija. U srpskom Maksiju su to, na primer, proizvodi sa oznakom Premija (Premia). Tako je trgovina Delez u Belgiji napravila veliki izbor sopstvenih robnih marki koje sada čine čak polovinu njihove ponude u prodavnicama.

Kompanija Delez u Belgiji posebnu pažnju, naravno, uz kvalitet i asortiman proizvoda, posvećuje i uređenju prodavnica. „Ljudi vole svežu, kvalitetnu hranu, koja je lepo sortirana i pregledna za izbor“, kažu menadžeri Deleza i ističu da su, oni koji su već boravili u Srbiji, videli takav model poslovanja i u Maksiju. U ponudi Deleza u Briselu, u nekoliko tipova samoposluga koje smo posetili (od onih za manju, brzu kupovinu, do velikih u koje se ide jednom nedeljno) ima svega što karakteriše velike savremene supermarkete: velikih izbor hrane i pića, voća i povrća, hemijskih proizvoda, papirne galanterije…

Ali, ono na šta je Delez grupa posebno ponosna jeste savremen distributivni centar, izgrađen pre nekoliko godina, jedinstven i najveći u Evropi. U distributivni centar koji se nalazi u predgrađu Brisela uloženo je 50 miliona evra, zauzima 14.000 kvadrata, potpuno je automatizovan i zapošljava 150 radnika. U ovom centru se primaju, čuvaju i sortiraju namirnice, temperatura je samo dva stepena (što garantuje svežinu), svako pakovanje (mesa, hrane, povrća) dobija elektronski broj i etiketu, sortira se, stavlja u specijalno napravljene palete (plastične gajbice) koje se rastavljaju i skladišti u ogromne metalne police koje u obliku beskrajnih koridora ispunjavaju skladište. Specijalne dizalice, kompjuterski programirane, automatizovane i polurobotizovane, uzimaju i postavljaju palete, bukvalno, na pritisak tastera na kompjuteru. Sve se odvija veoma brzo, pa proizvodi od ulaska u skladište, prolazak kroz obradu i kontrolu do utovara u hladnjaču, mogu da provedu samo dva sata a najduže ostaju pet dana, zavisno od vrste namirnica. Temperatura je stalna, dnevno može da se utovari do 100 ogromnih hladnjača na oko 50 punktova za utovar a osim klasične električne energije iz elektrana, distributivni centar se delom snabdeva i solarnom energijom koja se dobija iz panela postavljenih na vrhu zgrade . Distributivni centar kompanije Delez u Briselu ostavlja posetioce i doslovno bez daha svojom savremenošću i poslovanjem u znaku vrhunske elektronike, u službi moderne trgovine i zdrave ishrane.

Cene u Delezu
 
Prema rečima predstavnika kompanije Delez Belgija, cene u njihovim radnjama u Briselu su u srednjoj kategoriji – ni preskupo a ni „za džabe“. U to smo se uverili i u razgovorima sa potrošačima koji upravo ističu pristupačne cene i dobar kvalitet. Kratak obilazak prodavnica u Briselu pokazuje da je, na primer, cena hleba od 1,5 do 2,5 evra (zavisno od vrste, ali to je karakteristično skup proizvod za sve zapadnoevropske zemlje), sveža piletina košta oko 2,5 evra kilogram, litar dugotrajnog mleka je oko 90 centi, kilogram paradajza oko 50 centi (u supermarketu), kilogram limuna samo jedan evro. Najpristupačnije su, naravno, belgijske čokolade vrhunskog kvaliteta čija je cena oko jednog evra za 100 grama. I to sve za prosečnu belgijsku platu od oko 2.500 evra!
 
Podsetnik
 
Početkom marta ove godine Delez grupa kupila je srpski trgovinski lanac Delta Maksi grupu za 932,5 miliona evra, a u tu sumu su uključena i dugovanja od 300 miliona evra. Delez grupa je međunarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije prisutan u šest zemalja na tri kontinenta i ima 2.816 prodavnica. Ta kompanija je u prošloj godini ostvarila prihod od 20,8 milijardi evra i neto dobit od 574 miliona evra, a zapošljava oko 138.600 ljudi.
 
R. Nikolić